Delo

»КШИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 451 i ие §и посхала Туга, не би постала ова књига. Сапутници су по^али само зато што она никада није дошла и што неће никада доћи. И онда када човек, који је жудео за срећом, буде помислио да ју је постигао, онда се он вара: она није дошла, в£ћ: je-'oH променио својом душом, престао је бити немиран. Треба видети Ренана, онога „сина сељака и сиромашних рибара“, који је, врло искрено, завршавао свој живот речима: да није било много људи срећнијих од њега. Блажено је и страшно то рећи, а он је могао, јер је имао на то потпуно право. „Мир мога духа савршен је“, говорио је он. Имао је право да се сматра тако срећним, кад је могао то рећи за свој дух. Он се још исповеда да је имао жестоких противника, али да није имао „ниједног личног непријатеља". Такав човек је имао не само један срећан дан, већ су му сви дани били срећни : срећу је носио са собом, у својој души. Они који жуде, међутим, за једним јединим срећним даном, носе немир у својој души и зато га никад не постизавају. Неки морални философ забележио је две очајне речи: „Живот има своје симпатије и своје антипатије“, записао је он. „Симпатије су му они које ништа не узбуђује, ништа не доводи у сумњу, који су мирне душе“ — и зато је био несрећан, и то се тиче само њега, али је неизразито рекао тачне ствари о човеку, и то се тиче и нас. Г-ђица Секулићева је несрећна, зато што и она има немирну душу. Њена књига, у којој нема ничега што протествује, што се буни, што проклиње, састављена је у ствари из бола, неизмерног, дубоког, претањеног бола. Бол мисли и душе, не тела и крви, бол који највише тишти, али који је најдражи. Ко су ови Сапутници, куда и са ким иду? То су њене мисли, исповести немирних часова њене душе, њених снова и њених тешких, црних ноћи у сред бела и сјајна дана. Оне су у њој, оне нису са њом. Она их.носи са собом, као драги терет и као непријатеља, који је мучи и боли, али кога она неизмерно воли. Оне су у њој свуда и свакад, јер су, казано је, у њој, а не са њом. Оне њу муче и кад гледа море и кад иде да се пење на глечере. Она је у њиховој немилосрдној власти и кад види уморна човека и скрхану биљку. Она им је потчињена и кад види камилу, изван њеног родног краја, и „мајушне организме“ на морској обали. Њене мисли — њено благо и њен ужас — у њој су и кад ништа од тога не види. Оне су у њој и зато је она несрећна. Зато што је несрећна, она је размишљајући патила, а зато што има талента, она је свој бол осетила и тако казала, да је он 29*