Delo
456 Д Е Л 0 су управо за Турску само баласт, који јој је сметао и слабио је. Турској је стога врло добро дошло, управо за њу је велика cpeha, што је те провинције изгубила. Штета је само што Dr. Јек није тако резоновао пре рата, и што није убедио турске државнике, да треба да нама, у свом интересу, те провинције уступе, бар бисмо ми уштедили један крвав и скуп рат. Сасвим је природно, да ће Турска, по Dr. Јеку, сада, када изгуби своје области у Европи и повуче се у Малу Азију, бити много снажнија но пре. Сад ће тек настати права регенерација. Ово све до душе много опомиње на „концентрацију натраг“ аустриских генерала у ратовима са Наполеоном, али је Dr. Јек уверен да је то резоновање тачно, јер је јака Турска потребна Немачкој, а он верује да ће се све што је Немачкој потребно и што Немачкој користи, испунити. Dr. Јек је у опште велики оптимиста. Промене које су настале услед балканског рата, вели Dr. Јек, изазваће светскоисториска и светскоекономска померања, али та померања срећом, наставља Dr. Јек, не иду на штету, него на корист Немачкој. Главна идеја Dr. Јека је велика економска немачка политика, која ће у економску заједиицу везати све земље од Хелголанда до Багдада. То је идеал немачке државе, то је циљ целокупне немачке политике. Да се тај циљ оствари, потребно је да Турска буде јака. Због тога је Немачкој стало до тога, да се Турска регенерише. Против тог великог немачког плана ради Енглеска. На супрот немачком идеалу, Хелголанд—Багдад, истиче се тежња Енглеске, да осигура себи континуитет у поседу од Гибралтара до Калкуте. Да осигура себи то, Енглеској је потребно да Турска буде слаба, да се мухамеданско становништво, које се на земљишту, које је на тој линији, налази, не би имало на кога ослонити и да не би где могло наћи потпоре. То исто важи, само још у јачој мери, и за мухамеданце, којима влада Енглеска. У тим двема супротним тежњама лежи, по Јековом мишљењу, главни узрок ривалства измећу Немачке и Енглеске, ту је највећи и најозбиљнији сукоб њихових интереса. Да оствари свој напред поменути идеал, Немачка је почела да гради багдадску железницу, која ће, по тврђењу Dr. Јека, имати необично велики, и политички и економни и стратегиски значај. У томе послу, који Dr. Јек, како изгледа, одлично познаје, „немачка је иницијатива и органазација, немачка је финан-