Delo

38 Д Е Л 0 се Београд, после равно двадесет и четири године, опет под власг угарских краљева. Право је, дакле, да се за који час на њему задржимо и да се изближе упознамо са новом престоницом Стеванове Србије и са оним богатим и значајним уделом, што га је Деспот имао у њезину иостанку, цветању и напредовању. *т: Константин Философ, животописац деспота Стевана, прича да је Београд био опустошен и сав порушен кад га је Стеван од Турака отео и од краља Жигмунда измолио. Константину се може на реч веровати. Његови се податци, у осталом, подударају и са сличним напоменама са друге стране. Ово треба имати на уму да, кад је реч о подизању и утврђивању Београда под деспотом Стеваном, из тога се јасно види,. да у то доба није више постојала стара тврђава, што је под Византинцима и Бугарима грађена, а под Мађарима дограђивана и да се нова тврђава, она, коју је градио Стеван Лазаревић и која }е после његове смрти (1427) прешла у р>ке мађарске, може донекле сматрати као творевина Деспотова, онако исто, као што се за смедеревски град може казати да је искључива творевина Ђурђева. Какав је Београд изгледао за време деспота Стевана, најбоље ће нам умети казати поменути биограф његов, чија се сведоџба, поред свега иперболичног упоређења Београда са Јерусалимом и Стевана са царем Константином Великим, може сматрати као драгоцен докуменат очевидца и савременика Деспогова. Причајући, како је Деспот изабрао Београд, који му се чинио најподеснији да буде престоница новој српској држави, Константин Философ наставља своје причање о Београду овако: „...А он (т. ј. Деспот) се ни мало не одмори, него, као штосе много пута одликовао, и сад се лати поменутога града, који бејаше један од великих, старих градова на красном месту, као што нише пута рекосмо, као ретко који у васељеки : особито пространога обима и с лађама као с крилима, на царски начин, и са. свакојаким утврђењима и довозом свакојаке хране. Нигде слично у мислима не могосмо наћи, нити у погледу таква ирибежишта, шти доласка (помоћи) водом и са суха, да, и кад би га и мношгво десетина хиљада опсело, могла би му доћи помоћ, и спремивши се унутра да наједном изиђе у борбу. И деспот то carpa-