Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 461 I ских^победа. Писац је испитивао рат и његове последице у везн са целокупном социјалном и привредном структуром Србије, па се трудио да из објективно утврђених чињеница изведе сходне закључке. Као полазна тачка служи му тврђење, да друштвена струц^Јура чини основу државне моћи — једно тврђење, чија се тачност даљим излагањем у току расправе сјајно доказује. Све чињенице, које су условљавале успехе Србије и осталих балканских држава, навео је писац и својим разлагањем пропратио. Две су чињенице оц главне важности: прво, војна спрема, резултат здраве државне политике последњих година; и друго, разни моменти из привредне и социјалне структуре земљине. Србија има хомогену привредну структуру. Мали посед са слободном својином је редовна форма аграрних одношаја. Као чисто земљорадничка држава Србија се одликује даље једним особеним породичним уређењем, установом задруге, проширене породице, као и већ укорењеним земљорадничким задругама са модерном правном организацијом. Сви ти моменти омогућили су, по писцу, колективно обрађивање земљишта, тако да су штетне последице рата по пољску привреду знатно редуциране биле. На сточарство рат такође није утицао сувише неповољно. Сточарство се гаји у Србији на примитиван начин и због тога не захтева много људске радне снаге. Што се тиче пак депекорације, те редовне последице сваког рата, она ће се једва осетити, јер Србија има у стоци знатан вишак, у односу према потребама земљиним. У почетку рата налазила се Србија у једном периоду привредног полета, који је потекао делом услед добрих жетава последњих година, делом пак услед новог правца у трговинској политици. Писац прелази сад на излагање трговинско - политичких односа између Србије и Аустро-Угарске. Он опширно излаже, како су трговински конфликти са аустроугарском монархијом покренули српске политичаре да предузму интензиван рад на еманциповању од аустриских тржишта. Општа је тенденција тада у Србији била, доћи на светске пијаце, у место бити везан за Беч и Пешту. Тај је покрет крунисан успехом и тако је Нојрат могао констатовати, да нагло напредовање српске привреде и радиности има клицу у трговинско-политичком сукобу са АустроУгарском. Опет се и овом приликом показало, како је погрешна и штетна свака привредна политика, која се заснива на сили и