Delo

462 Д Е Л 0 пресији, уместо на заједници интереса и узајамним концесијама. Писцу служи на част, што је, слободан од икаквих предрасуда, прилике у Србији строго објективно испитивао, јер је то свакојако једини пут, којим научар може ићи. Ја то зато спомињем, што у Аустро-Угарској постоји навика, да се, без довољног познавања ствари и прилика, стање код нас описује и оцењује, што наравно мора да доведе до погрешног држања и неспоразума. Писац расправља даље о финансиским, баначним и новчаним приликама за време рата. Излагање то није исцрпно, јер се сва дејства и све последице рата још нису ни осетиле. Ипак је додирнуто нарочито питању о снабдевању војске храном и о набавци ратног материјала. И у том погледу је Србија постигла сјајне резултате. Други део књижице намењен је истраживању привредних и социјалних прилика у освојеним крајевима. Том приликом је писац додирнуо и национално-религиозна питања. Све прогнозе пишчеве гласе у главном повољно и ми ту наду само потврдити можемо. Књижевност о Балканском Рату и појавама које је тај ратизазвао, тако се нагомилала последњих месеца, да је готово тешко постало разликовати добре и солидне научне и публицистичке студије од празних и тенденциозних списа. Ми овамо на Балкану, ми се морамо смејати кад читамо све шта се о нама пише и прича. Књижица Нојратова је међутим једна озбиљна научна студија, која заслужује општу пажњу. Писац није жалио труда, да прилике проучи на лицу места, и отуда је разумљиво што се у његовом излагању верно оцртава фактичко стање ствари — тај први претходни услов за научни карактер оваке студије1. Dr. Л. Марковић. 1 Овај приказ изишао је једноврсмено и у „Аrchiv fiir We 1 twirtschaf t“ Juli-Heft 1913.