Delo

466 Д Е Л 0 Ако је пак српски предлог о мобилизацији имао да значи, да Србија у сваком случају хоће мирно решење, т. ј. није готова и ратом да брани земље, које су joj потребне ради безбедности и мирног развитка, онда би то била велика погрешка владина, у опреци са јасним речима самога експозеа г. Пашића. Ми смо уверени да влада није имала намеру да такву изјаву чини избегавању оружаног сукоба по сваку цену, и зато нам се чини да није било мудро што се у опште са српске стране чинио предлог о демобилизацији. У напред се могло знати да Бугарска неће тај предлог примити, а ми смо тим предлогом показали, ако ништа друго а оно то, да бисмо највише волели мирно решење. То је изгледало као акт слабости, јер се тиме циљ који се хоће да постигне, потчињава средству, којим се тај циљ остварује, а требало би бити обратно. Влада најбоље ради, кад истиче свој циљ, не обзирући се на средство, пошто је у политици обично немогуће остварити обоје: и жељени циљ и пријатно средство. Средства су често пута тешка и непријатна, али се оправдавају узвишеношћу циља. Нама се чини да г. Пашић није толику енергију развио у погледу остварења циља, колико је показао у бирању средстава, и зато је крајњи резултат постао доста неизвестан. Још једну омашку учинио је, по нашем мишљењу бар, г. Пашић, кад је у Скупштини, поводом гласова о српском попуштању, а на питање посланика изјавио, да влада стоји још увек на гледишту изнетом у експозеу и да ће, ако буде од тог гледишта одступила, претходно консултирати Скупштину. Таква изјава могла је само ослабити дипломатски положај српске владе. Кад се у току једне несвршене акције, којом се имају да обезбеде такви интереси земаљски, које сама влада сматра за животне интересе, учини изјава којом се помишља и на евентуално напуштање свог гледишта, онда се тиме само подстиче противник на непопуштање. И доиста Бугари се показују одлучнији више но икад. Бугарска дакле није хтела да попусти. Оба српска предлога: о демобилизацији и о ревизији уговора бугарска влада је одбила, и то на један врло непредусретљив начин. У међувремену дошао је телеграм руског цара српском и бугарском краљу. Постанак тог телеграма је још увек нејасан, бар шира јавност није о томе обавештена. Новинарске верзије су сасвим произвољне и невероватне. Ми узимамо пак као сигурно, да је телеграм послан у споразуму и на захтев руског министра спољних послова и зато верујемо да је у том телеграму изражена чврста воља и одлука