Delo

480 Д Е Л 0 водилИ о животу свога детета" Г. Влад. Спасојевић је књигу прерадио, подешавајући је за српски свет и с обзиром на прве четири године жнвота свога синчића. Он велн да је: од почетка до краја књиге уносио у њу речи, мислИ и поступка свога Бате, гледајући, притом, да се не огреши ни о Госпођу ни о Господина Брауншвига, који прате живот свога детета На крају књига има један додатач, у који је српски прсводилац унео многе опаске о развитку свог. сина. Тс су опаске врло занимљиве, поучне и духовите, и у топлини и нежности с којом су писане нимало не уступају аутеНтиННим забелешкама француског аутора. Поред педагошке намене и фине психолошке анализе детињег живота, поред често врло духовитих мисли и опазака, сама та нежност и топлина придобијају нарочито читаоца и дају нечега емотивног и песничког овоме ваљаном делу. Књига је добро дошла не само родитељима, који ће у њој наћи поуке и забаве, него — и нарочито још — учитељима и педагозима, који ће помоћу ње проширити и обогатити своје знање и искуство о дечијој души; па и нама осталим је она добро дошла, јер читајући је уносимо се и нехогице у онај најтамнији део нашег живота, кад се утисци у нама нагомилавају и производе прво рађање свести, прво наше диференцирање од човека-жнвотиње, прво осећање нашега Ја, и кад се научи стварно вишу него •за десет година учења у школи. Човеку је заиста немогуће да без извесног узбуђења прати ово освежавање својих првих и најнејаснијих успомена. Но, при свему томе, они који ће се највише обрадовати књизи, и који ће тако рећи губити оно што је у њој написано, то су деца. Г. Б. НАУКА, Владан Максимовић, Основни етички проблеми (Сремски Карловци 1913, стр. 116, 8°). У овој књизи, која је намењена слушаоцима богословија као уџбеник за Етику, расправљао је писац сва основна питања из науке о моралу, као: о критеријуму морала, санкцијп морала према религији, о извору и генези морала, о мотивима морала, о објекту моралне активности, о крајњем циљу моралне активности и о главном принципу морала. Задовољавајући се за сада само овом белешком о појави књиге, постараћемо се за опширнији приказ у једном од наредних бројева. Живојин Перић, Задружно право по Грађанском Законику свеска Ц (Београд 1913, стр. 145, 8°). У другој свесци „Задружног Г1рава“ г. Перић је расматрао правне односе у задрузи, док је у првој свесци била реч о карактерним особинама за:pyre или о условима за постојање задруге. И у овој другој свесци писац се ограничио на тумачење прописа Грађанског Законика, тако да је његова расправа у првом реду намењена иравницима, ма да је од иптереса и за шири круг читалаца. Исправка: У свесци за мај, а у песми „Спровод хероја“;. поткрале су се две штампарске грешке, које кваре смисао. На стр. 162, 7. ред озго стоји: наша туга, а треба: њина туга. На истој стр. 6. ред оздо стоји: херојисма, а треба: херојима. В Л А С II И К АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ У Р Е Д Н И К . ДР. ДРАГОЉУБ М. ПАВЛОВИЋ Штампаријз „Доситије Обрадовић* Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) (Кнегиње Љубице улица бр. 6)