Delo

џ 9 Б Е Л Е Ш К Е ДРУШТВА. Летопис Матице Српске. — Изишла је из штампе 293 књига Летописа са овом садржином: 1. Р. Врховац, Друштвено и народно просвећивање. — 2. Л. Михајловић, Никоме не требам. 3. и 4. В. Ј. Илић млађи, Отац, Авијатичарева смрт (песме). — 5. Др. М. Ћурчин, Доде и Илирство. — 6. Т. Ђукић, Војвода Марко Миљанов. — 7. Др. Ђорђе Дера, Хорацијеве мисли о песништву. — 8. Др. Л. Марковић, О сексуалном питању. — 9. Историјски преглед. Др. Н. Радојчић, Шта нас учи наша историја (поводом II. књ. Руварчева Архива за Историју Карловачке Митрополије). — 10. Књижевност. Оцене и Прикази. Године 1913 изићи ће у Матичину издању 6 књ. Летописа (свега 42 табака) и 3 Књиге Матице Српске (бр. 44. „Јарани“ од Св Ћоровића већ је изишла, а изићи ће још бр. 45. Одабране приповетке Буда Будисављевића Приједоровог и бр. 46. Чланци из историје књижевности). — Претплата на Летопис износи само круна 6 (за иноземство круна 8), на Летопис с 3 књиге Матице Срп-ске круна 11 (односно круна 14). Претплата се шаље благајници Матице Српске у Нови Сад. Чланови Матичини добивају сва ова издања чбесплатно. Ко се ове године упише за члана и пошаље прву рату од круна 20, добива сва поменута издања. КЊИЖЕВНОСТ, Ј. Табурно, Ревизија српско-бугарског уговора (Београд 1913. Издање С. Б. Цвијановића, стр. 48, 8°;. Г. Табурно, који се поред предузи■мачких послова бавн и дневном публицистиком, покупио је све аргументе које Срби наводе у прилог свог захтева за ревизијом српско-бугарског уговора, средио их у једну књижицу и објавио на српском језику. Књижица ова изгледа да је писана на руском и намењена Русима као информативно средство, и зато је ваљда и означено на корицама, да је ово превод са руског. М. & G. Braunschvig: Родитељски Дневник, по француском Влад. Т. Спасојевић. — Београд, 1913. С. VIII-)-l87. У нашој и иначе оскудној васпитачкој и деци намењеној литератури, врло је мало још књига забавних. у пуном смислу књижевно написаних, које је не само корисно но и пријатно читати. Г. Несторовићев превод Легувеових: Синови и кћери и господина Срет. Аџића: Васпитачеве забелешке стајале су готово усамљене — као два светла изузегка — међу малобројним и незанимљивим књигама ове врсте. А потреба за добром васпитачком литературом само је расла из дана у дан. Код нас, где се сматра да је школа једина дужна старати се о дечјем васпитању, и где је проценат смртности тако ужасно несразмеран за првих пет година дечјег живота, осећала се потреба за књигом која би упућивала родитеље, како да се нађу у почетним и најтежим моментима њиховога одгајивачког посла. Та је потреба данас — кад за нове националне дужности треба спремати нове и боље нараштаје — постала још већа. И господин Влад. Т. Спасојевић, са својом прерадом Брауншвиговога Р одитељског Дневника јавио сеуправо у онај згодни час кад је све већ сазрело за појаву те добре и потребне књиге. Књига је ова — веле госпођа и господин Брауншвиг — „дневник који смо, за четири године мирног и сталоженог живота, стрпљиво и прибрано,