Delo

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСП^ТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 41 свих околних страна непрестано с дана у дан долазити: и за мало времена јако се насели тај град. Но у колико већи биваше, у толнко се више овај човек широке руке не насићаваше. За то нареди да се још од његових страна сабере и пошље, и насели Rao Нејмија некад у Јерусалиму. И тако се све више град њешв.додизаше и светљаше свима потребама, као и дом царски. И тако дакле за све дане његова живота град се овај просвећиваше и расташе, да би се као и за Јерусалим могло за њ узвикнути: Узведи около очи своје и види сабрана ти чеда“. Овај Константинов опис Београда, ма колико да изгледа мршав, довољан је да нам у главним цртама да верну слику Деспотове престонице и да нас упозна са њеним знаменитостима. Ово нарочито важи за његове топографске податке, у колико се односе на градска утврђења. Ђенерал Протић није имао право, што у својој иначе марљиво израђеној књизи о Београду ћутке прелази преко Константинових података, па нам место његовог описа даје опис Београда из год. 1456, дакле већ из мађарског доба, који ниуколико није бољи од описа Стеванова животописца, у коме се, истина, лајички, али опет зато разумљиво и тачно обележавају тврђава, варош и поједини делови градски. У Протићеву опису, коме је као подлога служио фантастичан план једнога писца из доба после предаје Београда Мађарима, има по где што, што не одговара истини, а што је сигурно потекло из намере пишчеве да представи београдски град као необично јак. Ово је нарочито случај тамо где се говори о спољњем градском делу, који је божем имао форму петоугаоника, чије су стране биле 1000 корака дуге. Да је Констангинов опис тачан види се, у осталом, и из бележака бургундског витеза Бертрандона де ла Брокијера који је 1432—1433 у нарочитој мисији свога господара, херцега бургундског, Филипа Доброг, путовао на истоку и том се приликом бавио у Смедереву на двору Ђурђевом и у Београду, који је тада био под мађарском влашћу. Ове нам белешке, о којима ће бити реч на другом месту, потврђују све оно, што Константин за Београд каже, па се из њих види и то, да је Београд остао и под Мађарима онакав исти какав је био под Стеваном Лазаревићем. Слика Деспотовог Београда, који је показивао карактер тврђаве из позног византијског доба, биће нам тек потпуно јасна кад будемо пажљивим оком посматрали смедеревски град, који