Delo

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 47 извесно није постојала, јер би и њу поменуо Стеванов животолисац, {<ао што је поменуо све цркве у Београду и ван њега. Она је, као.и црква Ружица, доцнијег порекла, отприлике из првсн**времена иосле угарске окупације Београда, кад се Београд, у-коме је дотле преовлађивало српско православно становништво, почео насељивати несрпским католичким елементом, коме* су-'требале нове католичке богомоље. Црква св. Ружице или Ружица црква (St. Rosalia), чија се успомена одржала у традицији нашега народа, добила је особити значај зато, што се често помиње у народним песмама, а нарочито у поменутој песми о „деоби Јакшића“ (Вук II, 226): „Мјесец кара звијезду Даницу: „Тое си била, звијездо Данице, „Ђе си била, ђе сп дангубпла? „Дангубила три бијела дана? „Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила, „Внше бјела града Београда, „Гледајући чуда великога, „Ђе дијеле браћа очевину: „Јакшг.ћ Митар и Јакшић Богдане; „Дијепо се браћа иогодише, „Очевину своју под’јелише: „Дмитар узе земљу Каравлашку, „Каравлашку и Карабогданску, „И сав Банат до воде Дунава; „Богдан узе Сријем земљу равну, „Сријем земљу и равно Посавље, „И Србију до Ужица града, „Дмитар узе доњи крај од града, „И Небојшу на Дунаву кулу: „Богдан узе горњи крај од града, „И Ружнцу цркву насред градаС Ружица црква могла је доиста бити у горњем граду, и то, као што народна песма.тачно описује „насред града", али свакојако не на оном месту, на коме се налази данашња црква Ружица, која је, као што се тачно зна, грађена под Аустријанцима (1717—1739), па је за њихово време и доцније под Турцима служила час као профијантни магацин час као барутана. Да је Ружици цркви, која се помиње у народној песми, порекло из доба после смрти Деспотове, сведочи и та околност, што се она помиње у песмама о Јакшићима, које су везане за историске дога-