Delo

46 Д Е Л О 1641. Те године пак искупи их молдавски војвода Лупал, па их пренесе у Јаш, где се и сада налазе. О цркви, посвећеној трима светитељима (три Јерарха), коју је Деспот саградио из основа, немамо никаквих података сем оннх, што нам нх је дао Константин Философ. Он каже, да су у њој сахрањивани архијереји. Не зна се на ком је месту ова црква била, а не може се тачно означити ни то где је била акозвана „Периволија“ (перивој). Претпоставка неких да је Пернволија била она долина, коју су Турци доцније назвали „Булбулдере**, неће бити тачна, јер се не да замислити да је Стеван Јазаревић цркву, која је служила поменутој сврси, подигао изван домашаја своје престонице. Не треба никада изгубити из вида, да је тадашњи Београд био у непосредном додиру с твр; авом. да није допирао даље него само до куће Светомира Николајевића и до основне школе у Душановој улици и да је, према томе, Периволија могла бити ту негде око Скадарлије, Цетињске улице и негдашње Митрополитове баште". Пре ће бити да је „слатка вода“ коју Константин помиње, а на којој је Деспот подигао храм св. Николи чудотзорцу и склоништа за болне и стране (стракопријемчица), била у оном крају око даиашњег новог гробља, који је још и сада познат под турским именом „Булбулдере", т. ј. Славујева долина. Напомена животописца, да је Деспот Стеван овој својој задужбини „приложио села и многа достојања** само нас може утврдити у мишљењу, да је ово место, већ онда чувено са добре воде и здрава ваздуха, служило поменутој сврси и да су околна села Вишњица, Сланцн и Миријево (а било их је ваљда и више) била својина ове корисне и лепе задужбине. Тврдња ђенерала Протића као да је црква св. Магдалене или Магдалине, која је за време угарске владавине била крај смедеревског друма и у чијој су порти за време опсаде Београда -1456 Турци држали своје коње, а у ћелијама своје хареме, једна од поменутих Деспотових црква, коју су Мађари после победе над Турцима прстворили у католички храм, не може се већ зато усвојити, што су Matjapn, као што се види из већ помињаног писма митрополита београдског Теофана руском великом кнезу Василију (1505), оставили Србима њихове цркве, светитеље и за:ужбине и што би се, да је такав случај био, томе нашло трага представци Геофанових калуђера, којн су те године купили мишстињу у Русији. Црква св. Магдалеие, за време деспотово,