Delo

96 Д Е Л О Григорије се мољаше код крстионице усрдно, но своје мишљење о новорођенчету не измени. У осталом, он ништа не хтеде сметати, само обадве оне недеље, што је још проживело то болешљиво детенце, он скоро и не погледа у њега, чак није хтео ни да га опажа, и већином је одлазио из куће. Но кад је дете умрло после две недеље од млечне грознице, онда га је сам метнуо у сандучић, са дубоком тугом је гледао на њега, и кад су затрпавали његов доста плитак мали гробић, он клече и поклони се гробу до земље. Од то доба, он многе године ниједаред не спомену своје дете, а и Марта Игнатјевна ниједаред пред њим не спомињаше своје дете, а кад би се десило да би с киме говорила о свом „детенцету", онда је говорила шапућући, па ма и не био ту Григорије Васиљевић. Марта Ивановна примети да се Григорије после тог гробића почео већином бавити „божанственим", читао је „Животе Светаца“ више ћутећки и сам, сваки пут натичући своје сребрне округле наочари. Ретко би читао на глас, осим у Велики пост. Волео је књигу Јова, добио је од некуд препис беседа и проповеди „богоносног оца нашег Исака Сирина“ читао га је упорно и многе године, скоро ништа на свету не разумеваше у њему, али баш зато је можда највећма и штовао и волео ту књигу. У најпоследње време стаде обраћати пажњу и удубљивати се у хлистовштину1, зашто му се у суседству даде прилика, био је очигледно њоме потресен, али не нађе за добро да прелази у нову веру. Наравно, начитаност по божаственим књигама даде његовој физиономији још већу важност. Он је можда био наклоњен и мистицизму. А у то доба, као нарочито, случај појаве на свет његовог синчића са шест прстију и смрт детиња — и једно и друго десило се заједно са другим, веома чудноватим, неочекиваним и оригиналним случајем, који је оставио у души његовој — као што се једаред доцније он сам изразио — „печат". Тако се десило, да баш онога дана кад су сахранили малишана са шест прстију, Марта Игнатјевна, пробудивши се ноћу, као да чу плач новорођеног детета. Она се уплаши и пробуди мужа. Овај ослушну и примети да ће пре 1 Религиозна секта. Имеје добила од речи: хлистћ, пруг, јахачки прут, бич. То је прастара, врло распрострањена секта, чије присталице само иривидно признају обредс православне цркве, али на својим скуповима цркву, тајне и свештенство одбацују. Они уче да сваки добрим делима и сам може постати Христос. Они се бију бичевима, врте се, певају, играју око бурета, напуњеног водом, док нс обнесвесну и не почну пророковати.