Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 97 бити да то неко јауче, и „баш као да је жена“. Он устаде, обуче се; беше доста топла мајска ноћ. Изишавши пред кућу, он јасно разабра да јаукање долази из баште. Но башта се преко ноћ закључавала из дворишта, и у њу се није могло ући друкчије, него на тај улаз, с тога, што је око деле баште био јак и висок плот. Вративши се кући, Григорије припали фењер, узе баштенски кључ, и, — не обраћајући пажњу на хистерички страх своје жене, која је још непрестано уверавала да чује детињи плач и да то зацело плаче њен синчић и да је зове, — ћутећки пође у башту. Ту он јасно разабра, да јаукање долази из њиховог домаћег купатила, које се налазило у башти, недалеко од мале капије, и да то збиља јауче жена. Огворивши купатило, он угледа призор, пред којим се упрепасти. Варошка јуродивица1, која је тумарала по улицама и која беше позната целој вароши, по имену Лизавета Смердјашчаја2, довукавши се у њихову бању, тек што беше родила мушко детенце. Детенце лежаше поред ње, а она умираше покрај детета. Говорила није ништа, већ и због тога, што није ни умела говорити. Но све би то требало објаснити засебно. II. Лизавета Смрадна. Ту је била једна нарочита околност, која је дубоко потресла Григорија, коначно утврдивши у њему једно непријатно и одвратно пређашње подозрење. Та Лизавета Смрадна беше врло малог раста „мало виша од два аршина“, као што су је нежно спомињале после њене смрти многе богомољне старице из наше варошице. Двадесетогодишње лице њено, здраво, широко и румено, беше потпуно идиотско; а поглед очију укочен и непријатан, премда смирен. Ишла је целог свог века, и лети и зими, боса и само у кудељној кошуљи. Скоро црна коса њена, необично густа, кудрава као у овна, стајала јој је на глави као некаква огромна капа. Осим тога коса јој је увек била каљава од земље, од блата, са прилепљеним лишћем, љускама, струготинама од дрвета, зато што је увек спавала на земљи, у блату. 1 Религиозно занета, — будала, „луда Христа ради“. 2 Смрадна. — Ово име је постало не толико од речи смерд^ћтв-смрдити, колико, вероватно, и од прастаре речи смердЂ-човек прост, крепосни, „низак“ по свом друштвеном положају. — Прев. Дело, кн>. 68. 7