Delo

ГОСПОДИН" БОЖО 13 високородни Перун Мартиновић са фамилијом. Е, па је ли онда чуда што је он и његов часни дом а нарочито његов добросретни приспјенак био на подругачком нишану ћакулавих Никшићана и никшићских калцакана. Једно јутро, тек што прољетње сунце бијаше позлатило никшићску долику а ваздушна се џемра разиграла по обехаралим баштама и зазелењелим озимицама, Шпиро Кривошија, једини касапин у цијелој вароши, досека на својим гигантским раменима цио луб тек заклатог и одртог вола, објеси га о гвоздену куку у месарници, забоде му ножић међу ребра, па се поизмаче те сједе пред дућанским вратима, запали цигар и, одмарајући се, ходе очекивати муштерије. То вам је горостас од човјека: на кантару ништа није лакши од оног вола што виси о куци. Засукао рукаве до рамена, па му се по рукама засврдлале модре жиле као дренове гране, око којих су се, да би изгледале страшније, гује обомотале. Кошуља му је се раздрљила на прсима, а њих му попала дугачка руња као у међеда, а месо му се на сисама објесило као набрекло виме у добре музаре. Могао је подићи и понијети на леђима онолики терет колико је и сам тежак, а рукама је коњске потковице преламао. Вјечито у крви и с ножем у зубима, био је навикао на нож и на крв, да му је било једнако убити човјека као и вола, а ошамарити кога буди било и то за најмању ситницу било му је исто тако јефтино као попити чашу ракије. А и пио ју је кад је год стигао, и то облимице. И, кад би се напио или наљутио, насртао је на све и свакога, псовао и за небо уједао; и није било живе душе која га се помало није прибојавала. Тога му јутра, као на зарок, није било дуго чекати на сефтаџију. И он који се никад ни на што није чудио, изненадио се јутрос кад му је Перун Мартиновић назвао сабахиле добро јутро и застао пред његовим вратима, јер тога муштерију, има већ десет година, у свом дућану није видио ни од жеље. И чисто није свјеровао својим ушима, кад га је чуо ђе му, показујући му некуд сусилно и делилајући се на објешену лубину, рече: — Ану-то ми, сиви соколе, одсијеци оданлен један бокун од једнога кила и по, и то, разумијеш ли се, изабери с најље’шега мјеста... знаш, за „господина“ Божа, и то на причек!... Касапин Шпиро скочи као опарен, издрљи своја два крупна и крвава ока на Перуна, и заучиње: