Delo

368 Д Е Л О Gedichtes versenken konnte, verspurte er jede leise Unebenheit der Motivierung, jede Schwankung des Tons, jeden harteren Obergang in der Farbung; und er ruhte nicht mit Glatten und Abtonen, Vertiefen und Erhohen, bis die Dichtung jenen edlen Bildwerken glich, die in Jtalien in stiller Erhabenheit auf ihn niederblickten“. Преставити праву егзистенцију, изнети оно што је типично у низу појава и вечито, насупрот простом натурализму, који износи само очигледну страну природе, Гетејенаучио у Италији. О томе пише Гете Хердеру из Неапоља 17. маја 1878 год., говорећи о Омиру: „Lass mich meine Gedanken kurz so ausdrticken: sie stellten die Existeuz dar, wir gewohnlich den Effekt; sie schilderten das Fiirchterliche, wir schildern ftirchterlich; sie das Angenehme, wir angenehm u. s. w. Daher kommt alles Ubertriebene, alle falsche Grazie, aller Schwulst“. У делима, која су постала у Италији, у „Ифигенији“ и „Торквату Тасу“, огледа се општи, универзалан дух, мирније, објективно престављање, мање обојено субјективним расположењем него код ранијих дела Гетеових („Вергер“, „Гец Берлихинген“). Гетеови пријатељи били су изненађени овим делом, јер нису то очекивали после „Вертера“, „Геца Берлихингена“ и других ранијих дела. Одмах се могла видети промена у Гетеовом поетском правцу. Гетеа чине класичним не само његова велика песничка дела уопште, већ и посебице дела, у којима се приближавао класици, узимајући предмете из класичног света. Једак такав предмет је и грчки мит о „Ифигенији", који је Еврипид био драматисао. По грчком миту Грци очекују у Аулиди повољан ветар, да се крену са својом флотом у рат на Троју. После дугог очекивања они упитају за савет богињу Дијану, а она им преко Калхаса, пророка из грчког логора, одговори, да ће добити повољан ветар, кад Агамемнон, грчки краљ и вођа, принесе на жртву своју кћер Ифигенију. После дугог колебања Агамемнон диже мач на Ифигенију у част грчке војске. Али у томе моменту богиња Дијана заклања облаком Ифигенију; Дијана пошље на њено место кошуту. Ифигенија је однета на Тауриду, земљу скитскога краља Тоаса, где се находи Дијанин храм са њеним ликом, који је пао с неба. Овде је Ифигенија свештеница тога храма; њена дужност је да сваког странца принесе на жртвеник. По повратку са тројанске војне, Клитемнестра, Ифигенијина мати убија из освете Агамемнона уз припомоћ Егиста. Агамемнона пак освети Орест, син његов. Али, гоњен због убиства матере еуме-