Delo

ПАД БЕОГРАДА ПОД МАЂАРСКУ ВЛАСТ1 Када и зашто је Београд после смрти Стевана Лазаревића дошао под власт мађарску, о томе је било до скора разних мишљења, али су тек најновија историјска истраживања утврдила праву истину. Граф Ђорђе Бранковић прича у својој хроници (520—521), да је цар Сигисмунд Деспоту Ђурђу у замену за Београд дао имања и градове у Угарској. Ове је податке Бранковић нашао код Бонфинија као и код Орбинија, који преписује Бонфинија2. Бонфиније о томе у својој историји каже: „Ђорђе, Горње Мезије Господар, којега деспотом називају, Сингмундовим доброчинством побеђен, поклонио је својевољно Београд, који лежи на сливу Саве и Дунава, где је некада био Турунум (!), цару за знак вечите верности. Овај пак, да би заслуге Деспотове наградио, дарова му ове тврђаве у краљевини: Сланкамен, Бечеј, Купиново, Вилагош, Токај, Мункач и т. д., а у Будиму једну лепу кућу која би могла поднети као краљевско обиталиште". Заслужни српски историк Александар Стојачковић, ослањајући се на Бонфинија и Орбинија, чијим се податцима служио пишући своју расправу о добрима деспота Ђурђа у Угарској3, тачно је уочио разлику која постоји у схватању Бонфинија и Левенклавија, који је такође о томе писао. Бонфиније, као што смо видели, тврди, да су добра у Угарској Деспоту у знак признања поклоњена, докле се из причања Левенклавија може извести закључак да их је Деспот добио у замену за Београд, и да је према томе Београд, престоница Деспотове Србије, био предмет погодбе и трампе између деспота Ђурђа и цара и краља Сигисмунда4. 1 Одломак из „Историје Београда“. 2 Радонић о извесним тврдњама у Бранковићевој Хроници. Граф Ђорђе Бранковић, стр. 674. 3 Александар Стојачковић: Георгија 1 Деспота српског добра у Унгарији. Летопис 61, стр. 78. 4 Стојачковић мисли да је вероватније да то није било, као што Бонфиније каже, „дароданије“, него је у истини промена ових градова за Београд, што изводи из Левенклавија (у Pand. Hist. Turc. 100, pag. 305): Lazius ех Chalco condyle corigendus, ut permutationem factam scianus, non donationem.