Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ КЊИГА ТРЕЋА. СЛАДОСТРАСНИЦИ I. У лакејској соби Кућа Фјодора Карамазова не беше ни у средишту вароши, али не беше баш ни на крају. Била је доста изанђала, али јој је спољашњи изглед био пријатан: беше на један спрат, са мезанином, обојена сивом бојом и са црвеним гвозденим кровом. У осталом, могла је трајати још врло дуго; беше пространа и удобна. Много је у њој било разних собичака, разних буџачића, и неких неочекиваних степеница. Било је у њој и пацова, но Фјодор Павловић се није много на њих љутио: „ипак није тако досадно у вече, кад останеш сам“. А он је збиља имао обичај да отпушта слуге преко ноћ у одвојену зграду у авлији, па би се у кући затварао сам преко целе ноћи. То одвојено кућно „крило“ стојало је на дворишту, било је пространо и темељно, у њему је Фјодор Павловић одредио да буде и кујна, премда је једна кујна била и у овој главној кући; он није волео кујнски мирис те се јело доносило преко авлије и лети и зими. Уопште кућа је била сазидана за велику породицу, и у њу би се могло сместити и господе и слугу — пет пута више. Но у тренутку наше приче у кући је живео само Фјодор Павловић са сином Иваном, а у засебном чељадском „крилу" свега само троје слугу: старац Григорије, баба Марта, његова жена, и слуга Смердјаков, још млад човек.