Delo

90 Д Е Л 0 Пафнус јој исприча тада на који начин је Таида доведена у дом блаженства и затражи да буде најпре затворена у ћелију. Опатица пристаде на то, одведе покајницу у једну колибу, која је остала празна по смрти невине девојке Лете, која је њу осветила. У уској соби налазили су се само постеља, сто и крчаг, и Таиду обузе неизмерна радост кад стави ногу на праг. — Хоћу сам да затворим врата, рече Пафнус, и ударим печат и Исус ће доћи да га прекрши својим рукама. Оде да узме код извора шаку влажне иловаче, стави у њу длаку из своје косе и мало пљувачке и прилепи је уз један разрез на вратима. Затим, приближив се прозору покрај кога је стајала Таида, мирна и задовољна, паде на колена, одаде славу Господу три пута и узвикну: — Како је љубазна она која ходи по стазама живота! Како су лепе њене ноге и како је блиставо њено лице. Подиже се, спусти капуљачу на своје очи и удали се полагано. Албина викну једну од својих девица. — Кћери моја, рече јој, иди те донеси Таиди што јој је потребно: хлеба, воде и једну фрулу с три отвора.