Delo

180 Д Е Л 0 је из чистог уверења доказивао да то није жртва, то је дужности срећа. Сада су у њему од свих тих одлука, које одређују нови правац његова живота, много важније биле етапе: млека, гриса у млеку, пиринџа у млеку и чорбе, а први ајмокац од пилетине очекивао је он с целом кућом као повратак победоносне војске. На дан устајања из постеље чиниле су се припреме као за првенчеву поступаоницу. Слали су му цвећа, слаткиша, а деца су добила чоколаде. Држали су га испод пазуха, и он је, колебајући и љуљајући се, успео да достигне канабе. Затим је изашао на сунце и, обавијених ногу у ћебе, седео у плетеној дубокој столици на сунцу. Пружао је шаку према зрацима, и смешио се како се она провиди и као да се назире румена крв која у прстима струЈИ. После неколико дана већ се шетао у подневном присоју испред куће. Из далека примети Миру. Мало се узнемири, али, умотривши да га је она видела испод свог широког сламног обода и да је пребледела, у његовој души, место да плане срџба, заталаса се жалост. Она, сада, сигурно, нема сна и нема мнра. Она већ недељама корача међу људима као међу трновима и бојажљиво уздржана дисања пази. Ко зна од њих за њену срамоту? О, како мора да стрепи њена ојађена душа сада, како мора она да чека, да ли ће приметити на њему: — зна ли и он за то ? Можда ће то бити за њу судбоносна пресуда. Јадница! Ево је већ близу. И Милош, с тешким напрезањем диже главу, и уложи сву снагу да дочара у своје очи некадашњи израз. Она је пролазила, полако, погнуте главе, гледајући испод ока према њему, бледа и упијених образа и истањених усана. Па, прво бојажљиво изненађена, па затим постепено охрабрених ширених очију, управи поглед, у ком је муцало нагађање: — Можда он не зна? Милош се бледо осмехну, и скиде лепо шешир. Мира поцрвене, а у очима јој грану срећа са сузама, и пожури даље. — Сиротица, доста је њој њеног јада. Што је не бих за један часак барем овеселио! Када се по све опоравио, ишао је полако у шетњу, на поља, на оранице. Уживао је у лепоти равнице, у коју се ступа сталожено, знајући куда се иде и на шта се гази. Све је отворено, јасно, поштено. Нема привидности ни обмањивања. Посејеш, и