Delo

210 Д Е Л 0 умесна, па чак и одвратна та тежња за доскакањем, за силном духовитошћу, које тако характерише разговоре нашега друштва, тим уједно и његову површност. „Свакако", додаде Милица мало збуњено. „Али сада долази мој случај. Ја сам заиста мислила, да је тај испит нешто необично. Да се ту питања нарочито траже и састављају. И кад [ми је професор поставио питања обична, сасвим обична, онаква иста готово, каква сам и на гимназијским испитима добивала, ја сам се збунила. Мислила сам да се иза тих питања нешто друго крије, а не оно што се њима тражило, И једва сам се, с помоћу професоровом, извукла из забуне. После тога је ишло заиста све доста глатко, — али кад се кола поломе, путова доста.“ „Но, кола се нису поломила, она су здрава и читава доведена до циља, до једкога циља. Али шта сад мислите?4 „Шта сад мислим с „таљигама живота“ ? Хоћете ли, да вам искрено одговорим и на то питање, сасвим искрено?“ „Волео бих, свакако...“ „Не знам!“ „Не знате?“ „Не знам. Да сте ме то запитали пре испита или и одмах после испита, ја мислим, да бих вам с поузданошћу одговорила. Тада ми је било све одређено, све јасно. Ишла сам утрвеним стазама, које су ми други обележили. Никада нисам ни помишљала, да би могло што друго бити. Увек сам имала нешто пред собом, и то ми није никада дало, да погледам мало у себе. Увек су ми, увек, све мисли, сва чуства, све тежње моје биле управљене ван мене. Сад кад сам постала, што ми је било одређено, што су ми други поставили, и сад, кад сви, као што видим, мисле да су тек пути мога живота отворени, — ја не видим никаква пута пред собом. Стога и морам пре свега поћи од себе, накнадити што сам досад пропустила. Морам научити посматрати себе, пре но што се решим, шта ћу и куда ћу. Ето, то је резултат мога испита после испита.“ Давид је био изненађен. Учини му се, као да никада још није видео девојке, која би говорила тако природно и тако отворено. „Госпођице“, заусти он у намери, да јој начини комплименат, али се за времена сети, да би то била већ друга неумешност. То би било тако обично, и опет тако из њихова друштва, према овој тако необичној и тако новој појави. Да би се