Delo

КРОЗ живот 213 толиких обожавалаца никад ниједном не пође за руком... Или сте ви може бити стављали захтеве?.. „Верујем, да сам имала, као што велите, обожавалаца. То није било вал^ада само моја сујета, кад ми се неколико пута учинило, да овом или оном нисам равнодушна. Па и другарице су ми понешто наговешавале. Али ја сам била студенат, имала сам свој циљ пред очима и за све сам остало држала да има времена. Ја сам, дакле, избегавала прилике и тиме сам, мислим, спасавала и друге и себе, и тако нисам никако долазила ни то тога да стављам какве захтеве". „Чудновато, чудновато заиста. А како сте познавали, да вас неко... да сте... да вам је неко наклоњен?" „То је, чини ми се, лако познати", одговори Милица смешећи се, „тим пре, што ту нисмо упућене само на своје искуство. Колико смо пута то већ чули и видели, око себе, у позоришту, колико нам се причало, колико се читало о томе! А то се нарочито лако види на младим људима, с којима сам ја долазилаудодир. Познајесе често непосредно. И ви ме сад изазивате, да се сећам и појединих знакова, који су без сумње и вами врло добро познати. Код свих се не показује на исти начин. Познаје се обично по збуњености, по неспретности, с којом вам прилазе, и то баш они, који би хтели да су нарочито природни. И то је управо баш зато. Код неких се познаје по ћутању, не умеју да нађу речи, а силом би хтели да вам нешто кажу. Неки су опет говорљиви и живи до крајности, и ако то нису иначе, или бар не у великој мери. Али сви траже да вам учине услуге, обраћају вам пажњу на ову или на ону књигу, говоре вам, како она има нарочите важности баш за вас, препоручује вам своје омиљене писце, ако ви што споменете, то они случајно баш имају и сутра ће вам донети, хтели би силом да вам што поклоне, насртљнво би да вам помогну у семинарском раду, при изради дисертацнје и т. д. и т. д. И ако хоћете баш да имам искуства, ето, то вам је моје искуство". „Да, али само с једне стране, а мене баш интересује друга. Зар све то да остане без икакве реакције?“ „Рекла сам вам већ један разлог. Избегавала сам прилике за састанке, на часове сам последња долазила, прва одлазила, у библиотеци се нисам без потребе задржавала. Онда ми је и мати умрла. Црнину сам носила две година. Мислим да ме је и она одбранила и сачувала".