Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 3. С К О П Љ Е. И Скопље прииада у ред најстаријих вароши у Српским Земљама. Византинци су га звали žkovjzoi, 2холuov, 2холтло/лј, žnoma. У српским се споменицима пише и зове: Скопе, Скоnbee, Скопве, Скопше, СкопТе, Скоп^ћ, Скоше, Скопв^е, Скопле, Скопл1е, CKbnb^b, скопски градњ У путописима Scopia, Scoppia. Турца су га од увек звали Ушћуп, Ускуб, па га тако, Ушћуп, зову покаткад и наше народне песме, иначе га народне песме редовно зову Скопље, а једна српска народна песма: „Наше Скопље, српско Цариграде11. Од увек Скопље је било велика и знатна варош. Прокопије,'савременик и историчар Јустинијана Великог (7 век), не зове га друкчије него „великим, многољудним и свдчим благословеним градом“. Скопље се помиње и доцнијих векова. У 12. веку за њега зна чак и арабљански географ Едризи, који о њему бележи да је знатан град и да је дан хода удаљен од Болога (Полога, Тетова), а зове га Искафија (искварено од Скопија). Познато је колики је значај имало Скопље за владе Немањића, нарочито за владе цара Душана, коме је Скопље било друга престоница. Цар га Душан не зове друкчије него „Славни и частни град Скопије царски". Из тога су времена сгари српски новци са натписом место ковања Скопље. Вероватно је и град Скопље, као и Призрен, имао право ковања својих новаца. Турци су нам заузели Скопље 1391 год. и оно је убрзо постало знатно војно средиште, одакле су Турци полазилн на још непокорене српске државе и куда су се са робљем и пљачком из Србије, Босне и Црне Горе враћали. У 15. веку Скопље је бнло на гласу као најобилнији робовски трг, на коме се роб добивао Дело, кљ. 70. 17