Delo

258 Д Е Л 0 од турске војске за војнички калпак, а два роба за пар чизама! Има спомена да је Скопље у 15. веку страшно настрадало од пожара у коме је и много људи сагорело и да су Турци Србе са породицама пресељавали дубоко у Арбанију. Српски летописац забележио је под годином 1438: „Изгоре Скопје и ва њем много душ сагоре". Други калуђер забележио је под год. 1467: „Прегнаше од Скопа града 15 кућ у Коњух месеца маја 13. дан у среду“. „Сије лето преселише от Скопа града 15 кућ православних- христијан... порока не имеје, вини никоје, у граду рекомому Коњуху от арбанашскије земљи, сагражденому от цара Мехмеда царствујушти тогда“. Гоњење Срба у Скопљу настављено је и доцније, у 16. веку, па су им чак и цркве рушили, као што се види из записа од 1535 год.: „Расипаше цркве у Скопе“. Ипак се доцније, у 17. веку, као што ћемо видети, у Скопљу помиње изрично српска црква. Скопље је у 15. веку богата и напредна варош, јер га већ 1502 г. Феликс Петанчић назива главним градом Дарданије. Још Петанчић бележи о нашем лепом Скопљу да је богата варош, да се налази на међи Маћедоније и да изобилује свакојаким земаљским плодовима. У 16. веку Скопље је несумњиво било понајвећа варош у Српским Земљама. Анонимни италијански путописац (1559) рачуна да у Скопљу има 29.000 кућа, што је свакако претерано и преувеличано, јер други путописци 16. века узимају да у Скопљу има 3000 кућа. Занимљиво је да и Марин Бици (1604) узима превелики број кућа у Скопљу — 40.000! Кад би то било поуздано и истинито, могли бисмо рачунати да је Скопље у 16. и 17. веку било највећа варош у Српским Земљама са — 200.000 становника! Сви путописци 16. и 17. века називају Скопље великом вароши, једино непознати Рус (путник по Турској у другој половини 17. века) зове Скопље „великим селом“, вероватно због његове растурености и према томе што су куће биле потонуле у зеленило. Све до катастрофе своје 1689 г. Скопље је било напредна и богата индустријска и трговачка варош. Аноним (од 1559) помиње да је у Скопљу велика индустрија. Доктор Браун (1669) чак напомиње да у Скопљу има 700 кожара који израђују изврстан кордован. У 16. и 17. в. Скопље је у трговинским везама са Анконом и Млецима преко ЈБеша и Драча (Аноним, 1559). Било је у трговинским везама и са Београдом и са Солуном, па се саобраћај са Солуном вршио чак чамцима и малим