Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА1 I Религиозни и национални принцип. Када први пут походите Цариград, изненађени сте множином свештеника и калуђера који изгледају као да насељавају обале Босфора. Било да прелазите прљаве и тесне улице каквог засеока, да улазите у какав дућанић или кафану на Златноме Рогу, да идете уз Босфор или низ Босфор на каквој лађи, свуда наилазите на по неког „Оца“, „Брата“ и, за већину времена, на многа црквена лица. Бескрајна разноликост мантија и капа свих облика, свих народности, пролази пред вашим расејаним погледом који се најзад на то навикне и сматра их као саставни део пејзажа па можда и земљишта античке Византије. Посматрајући из ближе земљу и људе, хватајући у лету одломке од разговора, запазићеге лако са колико интересовања, па често и страсти, ти духовници говоре о политици. А ако вам се догоди да поведете разговор са каквим скромним грчким каикчџијом на Босфору, или са кафеџијом који вам служи кафу у хладу каквог огромног платана, моћи ћете се доста лако уверити о интересовању које показују сви ти људн у пословима „Велике Цркве“ или бугарског егзархата. Политика и вера као да чине једно у тој чудној земљи чији су обичаји и интереси тако далеко од струје идеја и навика западне цивилизације. И ако вам прве ваше туристичке импресије изазову жељу да то боље познате, ваша истраживања у прошлости само ће потврдити то сазнање које је дошло 1 Ова документована расправа ирештампана је 1907 годнне у засебну књигу из стручног часописа La Revue d’ histoire diplomatique. Она уноси пуну светлост у питање које се у њој расправља, те he, по томе, интересовати читаoue „Дела". Прев.