Delo
264 Д Е Л 0 жена у Солун, а нешто клана на саланама за пастрму. Крупна стока, волови и коњи, дотеривана је из Санџака. Најбољи сир је доношен са шарских бачила, и најбоље масло из Санџака. Коже и жито извозили се у Солун, а скадарски су трговци извозили из Скопља само вуну, и то је била једина важна трговина коју је Скопље водило са Скадром, ма да је раније Скопље било у великим трговинским везама са Скадром. Вино и грожђе Скопље је извозило у Србију, нарочито у Београд, што су чак и српске народне песме из новијег времена истакле: у народним песмама онога краја пева се како „винари Белограђани“ гоне „карване" вина (В. Канчов). После пуних 520 година Скопље је доживело велики историјски тренутак: да буде враћено својој матери Србији, од које су га 1391 год. отргли Турци. Скопље је ослобођено и враћено оној српској држави, која носи име Србија, а тако се, као што смо видели, зваше ранијих векова и она српска земља, у којој је Скопље било главни и највећи град, „митропола Србије" у 16. и 17. веку. (Наставиће се) К. Н. Костић.