Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 277 ;мало детенце-одојче на рукама престрављене и дрхтеће матере, унаоколо Турци који су ушли. Међу њима се заподену весела игра : они милују детенце, смеју се, да га насмеју, то им полази за руком, дете се насмејало. У том тренутку један Турчин нишани на њега пиштољем на један педаљ растојања од детињег лица. Дете се радосно смеје, пружа ручице да ухвати пиштољ, и наједаред артист одапиње обарач на пиштољу право детету у лице и размрска му главу... Уметнички, је ли? Збиља, кажу да Турци веома воле слаткише. — Брате, на што све то? Ја мислим, да ако ђаво не постоји, те ако га је, дакле. човек створио, то га је он створио по свом образу и обличју. — То онда као и Бога што је створио. За чудо како ти умеш да изврћеш речи, као што вели Полоније у Хамлету, — засмеја се Иван. —Ти си ме ухватио у речи; нека, мило ми је. Него леп ти је тај твој Бог, и ако га је човек створио по образу свом и обличју. Ти си питао сад, на што све то: ја сам, видиш ли, љубитељ и скупљач неких чињеничица, и, верујеш ли, записујем и купим из новина и прича, од куд било, неке врсте анегдотице, и имам већ лепу збирку. И Турци су, наравно, ушли у ту збирку, али то су све иностранци. Ја имам и наших домаћих мајсторија и вештиница, чак и мало бољих од турских. Знаш, код нас ти више раде батине, више је батина и камџија, и то нам је национално: код нас се ексерима закуцане уши не даду ни замислити, ми смо • ипак Европљани, али батине, али камџија, то ти је нешто већ наше, и то нам нико одузети не може. У иностранству сад као да никако и не туку, ваљда су им се нарави очистиле, или су се закони такви удесили, да човек као да већ и не сме више шибати, али зато су они то себи накнадили нечим другим, опет чисто националним, као и код нас, и у толикој мери националним, да је то код нас скоро немогућно, премда се, у осталом, то канда и код нас хоће да накалеми, особито од времена религиозног кретања у нашем вишем друштву... ...Имам ти ја једну дивну књижицу, превод с француског, о том, како су у Женеви, гу недавно, свега пре једно пет година, извршили казну над једним злочинцем и убицом, Ришаром — чини ми се младићем од 23 године, који се иокајао иред самим ешафотом. Тај Рпшар је био нечији ванбрачни син, кога су још као дете од шест година, поклонили родитељи некаквнм планин-