Delo

ОВИЧНЕ МИСЛИ И ОПАЖАЊА 359 93. О забораву. — Спустити вео заборава на све туге и недуге, које остављамо за собом! Тако учи сва мудрост досадања. О, не! Скинути га, као покров са свих својих умрлих часова; раскопати сва своја гробља; оживети све своје мртве! И у једном тајанственом колу заиграти као звезде, које играју коло ноћи и не сећају се белог и златом извезеног покрова дана, под којим ће лежати закопане! Заборавити на покров, на вео, на заборав! 94. О побеђењу чула. — Не гледамо свет чулима, но духом, свешћу! Мада су нам чула иста каква је имало и човечанство пре нас, ипак, колико друкчији изгледа свет нама данас! Свака је ствар добила други облик, кретање, боју. Само у бојама, колико смо богатији од свих ранијих народа; или тек у тоновима! Какав је бескрајан поглед у нама, што знамо да нас очи варају и да средиште наше није наша земља, но далеко, бескрајно, дивно сунце; и да се свет не окреће око нас! Чула нас варају. У ослобођењу од чула величина је нашег духа; у побеђењу чула срж је наше културе духовне и материјалне. Дух је то. свеопшти, универзални који се у нама бори против обмане чула. Ми смо победили друге обмане и данас прелазимо и газимо последњу и најтежу и најјачу обману чула: представу материје! Материја је за нас обмана чула пипања, као што је кретање звезда око земље била обмана нашег чула вида. Материја је један облик енергије, и то мртви облик њен. Уништимо материју" да би ослободилн енергију! Дух је људски за то тако силан што је ослобођен од материје, што је нематеријалан, што је гола енергија. 95. О хвалама рата. — Све што се у рату збива гадно је и одвратно, ниско и бедно. За то се машта људска од најстаријих времена трудила и труди да покрије тај гад и одвратност и беду, лепотом и сјајем и славом; само да би га дух човечји могао поднети. Као што све религије главну бригу поклањају и главну садржину имају у тежњи да човека измире са смрћу — отуд бајке о лепотама и наградама на оном свету, о рају и вечнтом блаженству — тако се све уметности труде да улепшају одвратности рата, — отуд бајке о јунаштву, о бесмртности н слави. У нстинн, то је само покров за оно што је лешински гадно не само духу, него и самим чулима. Не да ми да верујем у величину мудрости