Delo

360 Д Е Л 0 творца, када помислим да се велика и крупна и ситна питања решавају гнусним средством рата! Или је тако можда само на нашој несретној планети? Сама победа, једино оправдање свега зла, које се мора поднети да се до ње дође, збир је читаве масе гнусоба и далеко од тога, да остане на страни бољег, вишег, заслужнијег. — Једино племенито, али и врло болно, толико болно да је слатко од бола, осећање, које ублажава и, можда, чак и оправдава грозоте рата, јесте осећање сталне присутности судбине; своје игре са судбином и игре судбине са нама. Нигде и никад иначе није човек тако сав у крилу и окриљу судбине; није тако сав и тако немоћно, потпуно предан оном великом нечем што управља животима људи и народа. И само они који су велики храброшћу кадри су осетити сву сласт те преданости. То је највиша хвала рата. 96. Питања. — Прошла је наша велика година, највећа година наше историје досад. И сад се питамо: како ћемо је предати потомству и вековима, што долазе? И под којим именом? И хоће ли се велики њени дани и месеци везати за велика имена њених твораца, и којих? Као што је косовска трагедија везана за имена косовских јунака и велика револуција за имена њених твораца и извршитеља? Или ће она ући у историју безимена, као величајни, безимени храмови индијских богова? Можда нема имена, једног нити више њих, довољно великих, да се за њих вежу величине дана и месеца наше велике године? 97. О појму негације. — Појам негације постаје од капиталних појмова модерне философије. Бергсон се труди да га дефинише као одрицање могућег афирмативног тврђења; и ништа даље. Али ако загледамо дубље у биће негације, видећемо да она има и других карактера осим одрицања. Ако кажемо: „То није истина“, ми најпре одричемо могућу тврдњу да би то била истина. Али одмах даље потврђујемо одсуство истине, односно видимо истину у одсуству; особину коју негирамо, место на предмету ми видимо и имамо је у свести. Ми не можемо тврдити да нешто није истина, ако у исти мах не знамо, и нисмо свесни шта је истина. Још даље, ми у негацији осим одсуства могућно тврђене особине, осећамо присуство супротне, контрерне особине; дакле један део афирмације. „То није истина, није добро, није лепо“