Delo

ОБИЧНЕ МИСЛИ И ОПАЖАЊА 361 отворило је у свести врата за тврдње: „то је лаж, рђаво, ружно“. Можда негација и није друго до чувар врата свести, она је свакојако у служби свести једна функција свести. Замишљам да се свест људска морала доста развити, док је дошла до негативних закључака. Без сумње контрерни појмови: добро рђаво, лепо — ружно, истина — лаж, постали су раније и нсзависно, отуд независне и речи које их изражавају; и тек доцније се осетило у једном тврђењу одсуство контрерних особина, тек доцније када се од конкретног дошло дошло до апстрактних појмова. Јер и негација је у основи апстрактна, док је афирмација конкретна. 98. О митизирању хероја. — То што је врлина Омирових јунака, што је чар грчке трагедије и индијских епоха, Дантеове „Комедије“ и Гетеова „Фауста“, то је: до митоса уздигнуто херојство. У миту је дах живота, у њему је мирис крви хероизма. Остало је декорација, парада, спољашњи сјај. 99. О лажној отмености. — У колико је мање параде и спољашњег блеска у једном великом делу, у толико га лажна отменост више захтева, тражи и даје у уметности. Хоћемо Краљевића Марка са доламом и самур калпаком; Милоша Обилића са ритерским гестом на кнежевој вечери. И све јунаке у парадном руху и маршу при смотри у Крушевцу пред полазак на Косово. Нећемо да чујемо пригушен крик царице Милице кад је и последњи брат пролази и неће да остане. Нити да на причешћу у Грачаници наслутимо, наслуктимо онај бол Косовке девојке, који је бол и милост, очајање и уживање у страдању; јединствени онај бол српске душе који не чу, нити опева и један други народ на свету. 100. О јединствености уметничког дела. — Велнко уметничко дело само је једанпут дато у свом савршенству н не може се још једанпут дати ни поновити. Оно је у пуном смислу јединствено и тако остаје. Отуд сталан неуспех свих који хоће да га још једанпут створе. Сва „поновна стварања“ ретко су што друго до понављања, илустрације, репродукције, које пролазе док дело остаје.