Delo

X А М Л Е Т 371 узети у његовом рђавом значењу, већ тако, да немају карактера, у колико је овај отисак рада и борбе у овом животу. Сам природни ред, управо нужност природе је таква, да је човека више упутила на рад и борбу, него жену. Потреба живота не захтева •од жене тако јако обележен карактер. Али зато је велики утицај човековог карактера на стварање женског карактера — управо карактер жене се конформира на карактеру човека. Зато се често виђа у заједничком животу човека и жене, да жена прима од човека многе црте његове; чак се често и њихова лица конформирају. Такав је ред у природи. Само што не треба узети апсолутно. Разуме се да и жене имају бар донекле карактсфа — само према човеку га мало имају. Али оне имају лепоту, то им је потпуно доста, ако :не и сувише. Разуме се да су и умне способности мање, јер оне потичу из карактера, као суме животног делања. Страховит је бол Хамлетов, кад је видео дисхармонију женског тела и душе. А ко зна шта је силни Хамлетов дух замишљао о Офелији у својој безгранично идеалистичкој души, која је необично волела? Његова необична, дубока љубав није очекивала нешто обично и свакодневно, већ слично себи самој. И зато је дошло разочарање са очајањем. Хамлетов идеалистички дух хоће само савршенство; он хоће •савршенство у љубави, хоће љубав без граница, готово божанску, ванземну. Ту је сукоб његових идеалистичких тежња са стварношћу. И тада из пламене осећајне душе уздижу се високе мисли, да нам као муња обасјају мрак и тајанственост света. Где код других после очајања долази самоубиство или телесна и духовна клонулост, ту се код великог духа Хамлетовог јављају велике мисли. Али и његова племенита душа претрпи велике болове, док дође .до савршенства. (Свршнће се) Смедерево. Драгиша Лапчевић. 24