Delo

ИЗ НАУКЕ О ЖИВОТУ 373 ауху, из кога помоћу свога многобројног лишћа непрестано упија угљену киселину и кисеоник. Вода и минерални раствори с једне стране, угљена киселина и кисеоник с друге стране послужиће храсту као материјал из кога ће он справити све материје потребне за исхрану његовог тела. Храст се дакле храни, али се храни т. зв. неорганским материјама, од којих једне узима помоћу корена из земље, а друге помоћу лишћа из ваздуха. Из тих неорганских материја храст ствара све органске материје из којих је саграђено његово тело. То што важи за храст, важи готово и за сав остали биљни свет: он из неорганских, мртвих материја, справља органске, живе материје. Многобројне су те материје; ту долазе: скроб и беланчевине, целулоза и шећери, ту долазе разне масти, миришљава уља и боје. Биљке су индустријске ради■онице може се рећи свију могућих потреба животињскога света. Кокошка се, као што је познато, исто тако храни. Али она 'не може да живи од оних истих материја од којих живи храст; она не може да из неорганских материја ствара органске, већ за ■своју исхрану узима непосредно органске материје. Она се храни, као што је познато, зрневљем кукуруза, пшенице, јечма, ражи и других биљака, храни се готовим органским материјама, које •су биљке произвеле из неорганских. Цео животињски свет, било •посредно било непосредно, живи од биљног света. Према томе, с обзиром на то што биљке из неорганских материја стварају органске и на тај се начин исхрањују, а жи■вотиње се користе само готовим биљним творевинама, готовим •органским материјама, између те две групе брганизама постоји оштра разлика. Друга појава, коју можемо посматрати и код биљних и код животињских организама, јесте растење. Велики и поносити храст развија се, као што се зна, из мајушнога жира, а кокошка из јајета. У жиру који пада с дрвета на земљу налази се већ зачетак, клица, будућега храста, као год што се у јајету, које кокошка снесе, налази зачетак будућег пилета и будуће кокошке. Кад падне жир на повољно земљиште, онда се мала клица тргне из сна у коме је дотле почивала и почне да расте. Прво развије ■свој коренчић, којим се утврди у земљу, па онда стабаоце и прве листиће. Даље се млада биљка из годнне у годину све внше развија и расте, док не достигне границе, које су нсториЈСкнм развитком одређене њеној врсти. Исто тако ако се јаје унесе ) једну <пећ (термостат) са сталном температуром од 40° С, онда ће се