Delo

374 Д Е Л 0 из њега, након 21 дана, развити пиле, које се после постепено> развија у кокошку. Дакле расте. То што важи за храст и кокошку то важи и за све остале биљке и животиње. И храст и кокошка, када достигну у своме личном развитку границе које су одређене њиховим врстама, као што смо рекли, самим током историјског развитка, онда они престану да расту. По том живе и даље извесно време, које је опет за сваку и бнљну и животињску врсту одређено самим током историјског развитка,. па најзад угину. Дакле умиру! Али пре него што ће подлећи смрти храст је произвео хиљадама жирова из којих су се развили нови храстови, а кокошка је снела многобројна јаја из којих су се развиле нове кокошке. Та појава која је заједничка и биљкама и животињама јесте множење. Множење биљака и животиња бива на различне начине, али се они ипак сви могу да групишу у главном у две врсте: бесполно и сполно множење. Бесполно је множење без. икакве сумње старије од сполнога. Први организми, који су према схватањима наше науке били само ћелице, множили су се простом деобом: од једне ћелице постајале су две, од две четири ит.д. Алњ у току историјског развитка организама и облици бесполнога множења знатно су се изменили и умножили. Стога ћемо се ми зауставити да посматрамо све те главније облике бесполнога множења, од којих неки имају врло велику вредност иу области наше пољопривредне производње. Бесполно множење врши се у главном: 1) деобом,. 2) спорама, 3) пупљењем, 4) полним телашцима и 5) дезовима. Множење деобом нарочито је заступљено код једноћеличних биљних и животињских организама. Најниже и најпростије међу њима, — амебе, множе се искључиво деобом. Чим ћелица нарасте до једне одређене величине дели се: од једне ћелице постају две, обе мање него што је била ћелица (матерз),. из које су оне постале. Нове ћелице опет расту, да би регенерисале потребну величину, па се и оне деле. Умножавање севрши, као што се види, по обрасцу геометријске прогресије. При овом начину множења матера ћелица губи своју индивидуалност, те на тај начин и умире. Пошто се сваки једноћелични организам састоји. из два^