Delo

ИЗ НАУКЕ 0 ЖИВОТУ 375 битна дела: протоплазме и једра, то деобу они у првом реду и трпе, и то тако, да свака нова ћелица (кћер) добије по половину протоплазме и једра од матере ћелице. Деоба једноћеличних организама може да буде у главном по два типа: тзв. непосредна деоба (амитоза) и посредна деоба (митоза, кариокинеза). У првом случају матера ћелица просто се предвоји у два дела, а у другом случају на једру матере ћелице одигра се претходно читав низ врло интересантних промена, које постепено доводе до деобе. При овој деоби једрова материја (хроматин), за коју се држи да је материјални носи* лац наследних карактера, раздели се тачно по пола на обе нове ћелице. При множењу деобом, од једне ћелице могу у један мах да постану не само две, већ и више нових индивидуа ћелица. У том се случају једро матере ћелице издели у већи број (3, 4, 5 итд.) једара, и свако од њих добије одговарајући део протоплазме. Тако једро од спорозоита Coccidium Schubergi подели се у већи број нових једара. Свако од њих добије одговарајућн део протоплазме и на тај начин постане пуно нових индивидуа (мерозоити). Од вишећеличних да поменемо као пример за ову врсту множења Microstomum lineare (једна глиста). Множење спорама такође је заступљено и код биљних и код животињских организама. А шта су споре? То су телашца, већином једноћелична, са опном или љуштуром, која служе за размножавање. Међу биљкама спорама се множе не само једноћеличне, већ и биљке са доста високим ступњем организације, као што су папрати. Споре у папрати развијају се на наличју листова, и укривене су у органе, који се зову спорангијама. Маховине се такође множе спорама. Али нигде се јаче та врста множења није одомаћила него у гљива. Организми те групе, који живе искључиво паразитски или сапрофитски1, имају да благодаре за своје веома велико распрострањење највише томе што се множе спорама, јер се прах од спора може врло лако да разноси на све стране. И за множење пупљењем имамо исго тако прнмера и међу биљним и међу животињским светом. Чак се н неки једноћелични организми множе на тај начин. Таква је инфузорија Ро1 Паразитима називамо оне организме што живе на живнм би.Ђкама. или животињама, или у њима, и хране се на рачун њнхов, а сапрофит чл пак оне тто живе на биљним или животињским матернјама које всћ труле