Delo

ИЗ НАУКЕ 0 ЖИВОТУ 377 неке племените (културне) биљке на младицу неке дивље биљке можемо ставити овде. Међу животињама имамо такође примера за ову врсту размножавања. Неке глисте могу да се испарчају у делове и да се опет сваки део развије у потпуну животињу. У том погледу нарочито је интересантна једна туниката (плашташ), Clavellina. Ако се само један делић од њених шкрга исече, онда ће се из тога делића развити цела животиња. На тај смо начин показали у главном све врсте бесполног множења, а сад нам остаје да се упознамо са сполним множењем, и да укажемо на битну разлику између њега и бесполног множења. Ма да се говори о сполном множењу и код једноћеличних ■организама, ми смо мишљења, да се о њему може стварно говорити само код вишећелнчних организама. Код једноћеличних организама има само појава сексуалног живота, али сполног множења стварно нема. Појаве сексуалног живота у једноћеличних ■организама састоје се у томе, што се по две ћелице, протозојске или протофитске, исте врсте, с времена на време: или потпуно међу собом спајају, дајући једну ћелицу, која се после бесполним путем може да множи, или само за извесно време ступе међу собом у везу, те измењају извесне материје, па се опет раздвоје. Први случај је познат под именом копулације, а други случај под именом коњугације. Ћелице које међу собом копулирају називају се гаметима. У неким случајевима те су ћелице по облику и величини једнаке и тада cč зову изогаметима, или су и обликом и величином различне и тада се зову анизогаметима. У овом последњем случају разлика између гамета може да буде веома слична разлици која постојн између женске полне ћелице (јајета) и мушке полне ћелице (спермије) у вишећеличних организама. Дакле појаве сексуалног живота код једноћеличних организама заиста постоје, али њима се никада не постнже непосредно продукција нових јединака, као што је то при сполном множењу вишећеличних организама. Код једноћеличних организама приликом свакога полног акта морају да се жртвују по две целе јединке, да би дале једну једину нову. Код вишећеличних органнзама иак никада целе јединке не морају да се жртвују да би произвеле један нов организам, оне дају зато само по једну ћелицу, нли највишс две, из свога организма. Отуда полна продук-