Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 423 сности: „коме да се поклони?" Јер нема непрекидније и мучније бриге за човека, него, кад остане слободан, да што пре пронађе онога, коме he се поклонити. ...Али човек тражи да се поклони оном, што је већ неоспорно, и то у толикој мери неоспорно, да сви људи наједаред пристану да се томе сви могу клањати. Јер брига тих бедних створова се не састоји у томе, да се пронађе оно пред чим ћу се ја или неко други поклонити, него да се нађе нешто такво, да сви поверују у то и да му се поклоне, али неизоставно сви заједно. Ето, та потреба заједничког клањања и јесте најглавније мучење свакога човека лично, као и целога човечанства од почетка векова. Да би настало свеопште клањање, то јест, да би се сви клањали баш једном и истом, људи су уништавали један другог мачем. Они су стварали богове и довикивали један другом: „оставите ваше богове и дођите, да се поклоните нашима, иначе смрт и вама и боговима вашим!" И тако ће то бити до скончања света, чак и тада, кад нестане богова са света: свеједно, они ће пасти на колена макар и пред идолима. ...Ти си знао, ти ниси могао не знати ту основну тајну природе човечанске, али Ти си одбацио једину апсолутну заставу, која Ти се нудила, па да њоме доведеш све људе дотле, да Ти се поклоне без поговора: — заставу хлеба земаљског, а одбацио си је у име слободе и хлеба небеског. А погледај шта си Ти учинио даље. И све опет у име слободе! Кажем ти да човек нема мучније бриге, него да нађе онога, коме би што пре могао предати онај дар слободе, с којим се то несрећнс} биће (човек) рађа. Али слободом људи овлађује само онај, ко умири њихову савест. Са хлебом ти се давала неоспорна застава: ти даш хлеб, а човек Ти се поклони, јер ничега нема неоспорнијег од хлеба, али ако у исти мах ма ко овлада његовом савешћу и помимо тебе, — о, тада ће он чак бацити хлебац Твој и поћиће за оним, ко му превари и збуни његову савест. У том си Ти имао право. ...Јер тајна бића човечанског није у том, да само живи, него у том, зашто да живи. Док не утврди и не одреди себи представу зашто да живи, човек неће пристати да живи, и он he пре уништити сам себе, него што ће остати на земљи, па макар сами хлебови били око њега. То је истина, али гле, како је испало: место тога, да овладаш слободом људи, Ти си им је још више повећао! Или си Ти ваљда заборавио да је спокојство човеку милије, па чак и смрт му је милија, него слободан избор