Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 425 ...Али, понављам, колико има таквих као што си Ти? И зар си Ти збиља могао помислити макар само и на један тренутак да he и људи бити кадри издржати такво искушење? Зар је тако природа човечанска створена, да одбаци чудо и да у таквим страшним животним моментима, у моментима најстрашнијих основних и мучних душевних питања својих, остаје само са слободним решењем срца? О, ти си знао да ће се велики подвиг твој сачувати у књигама, да ће достићи до дубине времена и до последњих предела земаљских, и надао си се да ће, следујући за Тобом, и човек остати са Богом, немајући потребе за чудеса. Али Ти ниси знао, да тек што човек одбаци чудо, он ће одмах одбацити и Бога, јер човек тражи не толико Бога, колико чуда. Па пошто човек није кадар да остане без чуда, то ће он понастварати себи мноштво нових чуда, својих рођених чуда, и поклониће се врачарском чуду, бабским враџбинама, па макар он сто пута био бунтовник, јеретик и безбожник... ...Ти ниси сишао с крста, кад су Ти викали, ругајући Ти се и исмевајући Те: „сиђи се с крста, па ћемо поверовати, да си то Ти“. Ти ниси сишао стога, што ипак ниси желео да чудом поработиш и заробиш човека, и жудио си за слободном вером, а не за чудном. Жудио си за слободном љубављу, а не за ропским усхићењима једног заробљеника пред силом, која га је за навек ужаснула. Но и ту си Ти судио о људима и сувише високо, јер, наравно, они су робови, макар што су створени као бунџије. Осврни се и погледај у натраг па пресуди, ево је прошло петнаест векова, иди те погледај на њих: кога си Ти подигао и узнео до Себе? Кунем Ти се, човек је створен слабији и нижи, него што си Ти о њему мислио! Може ли он извршити оно што и Ти? Тиме, што си га тако много ценио и уважавао, Ти као да си га престао жалити, стога што си сувише много од њега захтевао, — и то ко? — Онај, Који га је заволео већма него самога себе! Да си га мање уважавао, Ти би мање од њега и захтевао, а то би било ближе и сличније љубави, јер би лакши био и терет његов. Човек је слаб и низак. Шта је у томе, што се он сад на све стране буни против наше власти и поноси се тиме, што се буни? То је гордост детета и ђачића. То су мала деца, која се побунила у школи и истерала учитеља. Али доћи ће крај и одушевљењу дечијем, и оно ће их скупо стати. Они ће пообарати н испретурати храмове и прелиће земљу крвљу. Али ће се досе-