Delo

428 Д Е Л 0 на звера и подићи ћемо чаш>, а на њој ће бити написано: „Тајна!“ Али тада, и само тада ће настати за људе царство мира и среће. Ти се поносиш Својим избраницима. Али Ти имаш само избранике, а ми ћемо задовољити све Него и са тим Твојим избраницима не стоји баш најбоље: колико ли се њих између тих Твојих изабраника — између јаких, који би могли постати изабраници — колико ли се њих уморило и посустало, очекујући Тебе, те су пренели и још ће преносити силе духа свога и жар срца свога на какву другу њиву, и свршиће тиме, што ће баш против Тебе подићи слободну заставу своју. Али Ти си сам подигао ту заставу. Код нас ће пак сви бити срећни и неће више ни дизати буну, нити уништавати један другог на све стране као у твојој слободи. О, ми ћемо њих убедити, да ће они тада тек и иостати слободни, кад се одреку од своје слободе ради нас и кад се нама покоре. Па шта, хоћемо л’ ми тада бити у праву, или ћемо слагати? Они ће се и сами >верити, да смо у праву, јер ће се сетити до каквих их је страхота и забуна доводила Твоја слобода. Слобода, слободан ум и наука завешће их у такве шумске честе и халуге, и ставиће их пред таква чуда и неразрешиве тајне, да ће једни између/ њих, непокорни и свирепи, сами себе уништити, други непокорни, али слабачки, уништиће један другог, а трећи који остану, слабомоћни и несрећни, допузиће до могу наших и завапиће нам: „Да, ви сте били у праву, ви сте једини владали Његовом тајном, и ми се враћамо вама — спасите нас од нас самих“. Добијајући од нас хлеб, они ће, дабогме, јасно видети да ми њихове рођене хлебове, њиховим рукама зарађене, узимамо од њих, да их опет њима раздамо, без икаквог чуда; увидеће да ми нисмо камење у хлебове претварали, али ће они доиста већма волети то, што хлебац добијају из наших руку, него и сам хлебац. Јер ће се они и сувише добро сећати, да су им се пре, без нас, сами хлебови, које су они зарађивали, претварали у њиховим рукама у само камење, а кад су се вратили к нама, онда се само камење у њиховим рукама претворило у хлебове. И сувише, и сувише ће они оценити, шта значи то подчинити се једаред за свагда! И док људи не схвате то, они ће бити несрећни. Ко је највише потпомогао то неразумевање, реци? Ко је раздробио стадо и растурио га по незнаним путевима? Али стадо ће се наново скупити и наново ће се покорити, али тада једаред за свагда. Тада ћемо им ми дати тиху, смирену срећу, срећу слабачких створова, онаквих, како их је Бог створио. О, ми ћемо њих