Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 427 шта ја имам да кријем од Тебе? Или ја зар не знам с ким говорим? Оно, што ја имам да Ти кажем, све Ти је већ познато, ја то читам у очима Твојима. И зар ћу ја сакрити од Тебе тајну нашу? Можда ти баш хоћеш да је чујеш из мојих уста, па ево Ти, чуј је: ми нисмо с Тобом, него с њим, ето ти наше тајне! Ми већ одавно нисмо с Тобом, него с њим, већ осам векова. Равно пре осам векова узели смо ми од њега оно, што си Ти с негодовањем одбацио, онај последњи дар, који ти је он нудио, кад Ти је оно показао сва царства земаљска: ми смо узели од њега Рим и мач ћесаров и објавили смо само себе за цареве земаљске, за цареве једине, премда нам све досад још није пошло за руком да доведемо наше дело до потпуног завршетка. Али ко је крив? О, ствар је та још и данас тек у почетку, али она се отпочела. Дуго ће још имати да се чека на њен завршетак, и још ће се свет много напатити, али ћемо ми постићи и бићемо ћесари, и тада ћемо помислити већ и на васионску срећу људску, а међу тим, Ти си могао још и тада узети мач ћесаров? Зашто си Ти одбацио тај последњи дар? Да си тада примио тај трећи савет моћнога духа, ти би потпунио све што тражи човек на земљи, то јест: коме се треба поклонити, коме дати у руке савест и на који начин да се напослетку сви сједине у један неоспоран општи и сложни мравињак, јер потребност свесветског, васионског сједињења јесте треће и последње мучење људско. Човечанство је од увек у целини својој тежило да свој живот удеси неизоставно васионски, свесветски. Много је било великих народа са великом историјом, али што су виши били ти народи, тим"су били и несрећнији, јер су јаче од других осећали потребу свеопштег сједињења људи. Велики завојевачи, Тимури и Џингисхани, пролетели су као вихор по земљи, тежећи да освоје васиону, али и они су, премда несвесно, изразили ту исту велику потребу човечанства — потребу васионског и свеопштег сједињења. Примивши свет и ћесарски плашт, Ти би основао светско царство и светски мир. Јер ко да влада људима, ако не они, који владају њиховом савешћу и у чијим су рукама хлебови њихови. Ми и узесмо мач ћесаров, а узевши га, наравно, одбацисмо Тебе и пођосмо за њим. О, проћиће још читави векови лутања и лудовања слободног ума, њихове науке и људождерства, јер почевши дизати вавилонску кулу, он ће свршити људождерством. Али тада ће и допузити до нас звер и лизаће нам наше ноге и попрскаће их крвавим сузама из очију својих. А ми ћемо узјахатн