Delo

430 Д Е Л О Говоре и пророкују да ћеш Ти доћи и да ћеш наново победити, да ћеш доћи са својим избраницима, са својима гордима и снажнима, али ми ћемо казати да су они спасли само саме себе, а ми смо спасли све. Кажу да ће осрамоћена бити блудница,1 која седи на зверу и која држи у рукама својима тајну, да ће се немоћни и слаби наново побунити, да ће раздерати њену порфиру, и разголитити њено „гадно“ тело. Али ја ћу тада устати, и указаћу Ти на хиљаду милиона срећних младенаца, који нису знали за грех. А ми, који смо узели на себе грехе њихове, за срећу њихову, ми ћемо стати пред Тебе и казаћемо: „суди нам, ако можеш и смеш“. Знај да Те се ја не бојим. Знај да сам и ја био у пустињи, да сам се и ја хранио скакавцима и корењем, да сам и ја благосиљао слободу којом си Ти благословио људе, и ја сам се спремао да станем у број избраника Твојих, у број снажних и јаких, са жудњом „да испуним број“. Али ја се тргох и дођох к себи и не хтедох служити безумљу. Ја се вратих и придружих се оној дружини, која је исправила подвиг Твој. Ја одох од гордих, и вратих се смиренима зарад среће тих смирених. То, што ја говорим Теби, збиће се, и царство ће се наше саздати. Понављам Ти, већ сутра ћеш Ти угледати то послушно стадо, које ће на први знак моје руке полетети да згрће жеравицу око Твоје гломаче, на којој ћу Те спалити зато, што си дошао да нам сметаш. Јер ако је икога било, ко је већма од свију нас заслужио нашу гломачу, онда си то — Ти! Сутра ћу те спалити. Dixi“.2 Иван стаде. Он се беше разжестио говирећи, а говорио је са заносом; а кад је свршио, он се наједаред насмехну. Аљоша, који га је непрестано слушао ћутећки и који је пред крај, у необичном узбуђењу, много пута покушавао да прекине братовљев говор, али се очигледно уздржавао, — наједаред проговори, као да се откинуо и полетео с места. — Ама... то је бесмислица! — повика он црвенећи. Твоја је поема похвала Исусу, а не хула на њега... као што си ти то хтео. И ко ће ти поверовати у то твоје о слободи? Зар тако, зар тако њу треба разумевати! Колико правилније то схваћа православље... То је Рим, али није ни сав Рим, то није 1 Црква. — 2 Рекох.