Delo

6 Д Е Л О Сав разломљен од умора, ослонио сам плећа о стену покрај менеи затворио очи. Спавало ми се. Али сан не хте одмах на очи. Нешто ме је боло под трепавицама и било је хладно на неравном камену. На другом месту било је горе, морало се дакле остати ту. Нисам имао ни ћебета ни сламе, а земља је била влажна и брег тако окомит да бих се одмах скотрљао чим заспим. Стена је била наоко сува и доста угласта да би се преко ње могло котрљати. Али очи... залуд сам их отварао и затварао, трљао и гњечио прстима, не поможе ништа. Као да су тринама од сена напуњене. Погледам низ падину. Војници су потпаљивали суве стабљике хајдучице и грејали се. Дим — сену ми кроз главу. И заиста дуга, једва приметна трака шуњала се уз саму земљу право на мене. Нека их нек се греју, ко би им кварио то последње и једино задовољство пред смрт. Само се малко померих у страну. Минути су одмицали споро као мртвачки спровод. Било је нечега тужног у муклом прикрадању ноћи... Страшна пуцњава напуни ми изненада уши и уста, а десна рука као да прште у комаде. Тргнем се и почнем зверати око себе. Није било ничега. На руци ни капи крви. Дремао сам. Камен који се однекуд скотрљао пригњечио ми је мало шаку. Више мене на стени жаморили су војници четвртог батаљона, који је те ноћи сменио предстражу трећег пука. — Дижи се! — шаптао је неко одозго. — Немој молим те, болестан сам. — Ти увек болестан кад треба у патролу. Дижи се без речи! — Како ћу кад ме граната свог умецала земљом. Имамо, божем, каплара из нашег села, а овамо нама најгоре. — Не мрнџај! Нема овде сељака, има само војника, људи... одговара мирно први глас. — Идем ја, не спава ми се! — јави се неко. — Хајде, соколе! А на вас ја пљујем, нисте ви никакви људи... Два три камичка скотрљаше се озго испод нечијих ногу, чији се кораци изгубише у шумарку на вису. Наста тишина. Однекуд је дувао ветар и нагонио пластове влажне магле која је штипала за грло. — А он је из твог села? — гласну се опет неко. — Ја. — Какав је човек ? Не умем ти казати. Код куће је био као бубица, могао си га тући кад хоћеш. Баци се у вече, иза плота, за њим бу