Delo

30 Д Е Л О И Давид је ступио у брак, као и већина мужева, који с опсежним искуством ступају у њ и не разумеју других нежности и интимности до оних, које у чедних душа баш нежност и интимност убијају. То невине жене силно изненађује, јер дотле и не знају како и најозбиљнији људи могу бити неозбиљни. А оно искуство мужевима управо и не да да се нађу у новим приликама, не да им да забораве, да улазе у нове односе, где није само задовољавање страсти, но где је преношење њих самих, њихових црта с њихових ликова и њихових црта с њихових душа на нов лик и на нову душу. Не да им, да се сете да се предају милом створу, да створе и за себе и за њ најмилији створ, продужење свога живота, а може бити и остварење својих идеала у даљој будућности, — највећу утеху за неуспеле борбе, за поднесена разочарања и за претрпљене поразе у животу. И колико има мужева, којима икада на ум пада, колико нежности убијају у жена већ прве ноћи, нежности, коју касније често заман траже кроз вас век свој! Због тога у многим браковима, где се у два тела састану једна чедна и једна груба душа, и настаје несклад већ првога дана. И незадовољство, што се у Миличиној души сад јавило, као да је неодређено предсказивало, предосећало неки несклад. Она није могла знати шта је и како је требало да буде, само је осећала да тако није гребало да буде. Али се кроз то осећање, под његовим ватреним пољупцима, на које је она једва неколико пута инстинктивно одговарала својим уснама, појавило и мишљење: „А да ја не замишљам што је немогућно ? А ако то и није друкчије? Ако тако мора да буде? Ако су сви таки?“ У тако чудноватим, неодређеним, променљивим чуствима провела је Милица ту ноћ: али је и онда, кад јој се за час чинило, да се мора помирити с тим, што јесте, да то „мора тако бити“, превлађивало чуство незадовољства. Она је осећала неко насиље, што се над њом чини, али није умела себи да протумачи откуда то осећање И у једном јој момеиту паде чудна мисао на памет: да све мушкиње има једно срце и да она све то срце једним ударом ножа прободе. Да се сетила како је замишљала, да чуством буде гоњена на један пут, на један, сасвим одређени пут, и да само то хоће и ништа друго, може бити да би јој оно осећање дошло јасније. Да је остварено, што је замишљала, може бити да јој не би ни падале на ум онаке чудне помисли. Може бити да би се лако по-