Dijalektika prirode

којим Је хтео да израчуна „загревање које је морало постати услед хипотетичног првобитног згушњавања планета нашег сунчевог система из расејане маглинске материје". Сводећи на тај начин целокупну „резерву силе" на топлоту, на репулзију, омогућио је њено сабирање са хипотетичном „резервом топлотне силе". После тога рачун је показао да је у васионски простор израчило у облику топлоте 453/454 целокупне енергије одн. репулзије која је првобитно постојала у гасној лопти, или тачније речено, да се збир свих атракција у садањем сунчевом систему према збиру свих репулзија у садашњем сунчевом систему има као 454:1. Али у том случаЈу рачун директно противуречи тексту рредавања у које је унет као доказПа кад код једног физичара као што је Хелмхолц појам силе ствара такву збрку престава, онда је то најбољи доказ, да је тај појам уопште научно неупотребљив у свим научним гранама које ;излазе из оквира математичке механике. У механици се узимаЈу узроци кретања као дати те се не испитује њихово порекло се само води рачун о њиховом дејству. Када се дакле неки узрок кретања назове силом од тога механика као таква не трпи штету; али захваљујуки томе ствара се навика да се овај назив пренесе и у физику, хемију и биологију а онда Је конфузија неизбежна. То смо већ видели и још чешће. О појму рад у поглављу.

51

Основчи облици кретања