Dijalektika prirode

ТНе УЈS у!уа ог кЈпеlк епегду о! а тоу|пд ВоЈу !$ ргороНlопа! 1о Же таss апсЈ Ље sдиаге о( IНе уеlосИу сопјоlпИу.« б ) У овако потпуно неотесаном облику стављене су једна поред друге обе противречне мере кретања. Ни најмањи покушај није начињен да се разјасни противречност или бар да се забашури. У књизи ове двојице Скота мишљење је забрањено, довољно је само рачунати. Није никакво чудо онда што се један од њих, Тет, сматра за најправовернијег хришНанина ортодоксне Шкотске. У Кирххофљевим предавањима из математичке механике формуле гпу и ту 2 никако се не јављају у овом облику. Можда Ке нам помо+ни Хелмхолц. У Одржању ШУ 2 силе он прадлаже Дв се жива сила изрази са ———; на ово 'Кемо се још вратити. Затим он укратко набраја стр. 20 и даље случајеве, у којима је принцип одр, ШУ* . жања живе силе (дакле —-—) до сада веК примењен и признат. Ту спада под бр. 2: „Преношење кретања кроз инкомпресибилна чврста и течна тела уколико се ту не дешава трење или удар нееластичне материје. Наш општи принцип за овај случај изражава се у правилу, да неко кретање појачано и промењено механичким машинама стално губи у интензитету силе онолико колико убрзањем добија. Ако дакле замислимо да се неком машином, у којој се којим било процесом равномерно производи радна сила, тежинз т подиже брзином с, онда Ке се неким другим механичким посгројењем тежина пт подиКи само са брзином , тако да се у оба случаја са тдс може изразити количина машином произведеног рада, где д преставља јачину земљине теже.” Дакле и овде противречост да неки „интензитет

6 ) „Ујв ујуа или кинешичка енергија тела које се креће лропорционална је производу из његове масе и квадрата брзине 8 '

59

Мера кретања рад