Dijalektika prirode

титативна непроменљивост величине рада је та која скрива од њега сазнање, да је квалитативна промена, промена облика, основни услов свег физичког рада. Отуда је Хелмхолц и дошао до оваквог тврђења: „Трење и нееластични удар су процеси у којима се механички рад ништи а у замену се производи топлота". (Рори!аге УоНгаде 11, стр. 166), Сасвим супротно. Овде се не уништава механички рад, овде се ствара мехакички рад. Механичко кретање је то које се Гф-ивидко уништава. Али механичко кретаЈ-ве не мсже никад и нигде извршити рад ни за један милионити део метаркилограма, а да као такво не буде привидно уништено, а да се не преобрати у неки други облик кретања. Радна способност која лежи у некој одређеној количини механичког [сретања зове се, као што смо видели, његова жива сила и до недавна мерена је са ту 2 . Али се овде појавила нова противречност. Чујмо Хелмхолца (ЕгНаНипд с)ег КгаН, 9). Овде се вели да се величина рада изражава тежином т подигнутом на висину Н, и онда ако се тежа изрази са д, величина рада је = тдН. Да би се т вертикално попело на висину ћ потребна је брзина V = V 2 дћ, брзина коју оно поново стиче падањем. Дакле тдН је = , и Хелмхолц предлаже ~да се величина— —- узме за квантитет живе силе, чиме Не се она идентификовати са мером величине рада. За досадашњу примену појма живе силе . . . ова промена Је без значаја, али у будуНе биНе нам битно погоднија". Просто човек да не верује. Хелмхолц је 1847 тако мало био начисто о узајамном односу живе силе и рада, да није ни опазио, како је претворио раније пропорционалну меру живе силе у апсолутну меру, и потпуно је несвесан како је значајно откриће . шу 2 учинио својим смелим гестом Јер је претпоста-2 67

Мера кретања рад