Dijalektika prirode

тање. Све атракције и све репулзије морају св дакле узајамно уравнотежавати. Тиме се закон о неуништавности и нестворљивости кретања изражава овако: свако атракционо кретање у васиони морз се допунити подједнаким репулзионим кретањем, и обрнуто; или, како је то изразила стара филозофија много пре него што је јестаственица установила закон о одржању силе односно енергије збир свих атракција у васиони раван је збиру свих репулзија. По овоме изгледа да још увек постоје две могуНности да временом престане свако кретање, и то или због тога што -Ке се репулзија и атракција једном заиста изједначити, или услед тога што Ке се сва репулзија дефинитивно усредити у једном делу материје а сва атракција у другом делу. Према дијалектичком схватању ове могуКности а рпоп' не могу постојати. Чим је дијалектика на основу резултата нашег дотадашњег искуства са природом доказала, да су све поларне супротности уопште условљене узајамним дејством оба супротстављена пола, да растављеност и супротстављеност ових полова постоји само у њиховој повезаности и сједињености и обрнуто, да њихова повезаност постоји само у њиховој растављености, заједница у њиховој супротстављености, није могло више бити ни говора о неком коначном изједначењу репулзије и атракције, ни о некој коначној раздели облика кретања, тако да се један облик усреди на једну половину материје а други облик на другу половину материје, дакле више се није могло говорити ни о међусобном прожимању нити о апсолутној раздвојености оба пола- Тврдити да се полови узаЈамно прожимају значило би исто што и тражити да се северни пол и Јужни пол неког магнета узајамно и један другим неутралишу, тврдити опет да су полови апсолутно раздвоЈени било би исто што и ишчекивати да пресецање магнета по средини између оба пола створи од једног дела северну полутину без јужног пола, од другог дела јужну полутину без се-

36

Фрндрих Енгелс, Дкјалекттс-а природе