Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

20

би држава и друшхво могли псдрпети соцпјалпзах исхварењем његовпх заххева хо нпје шхкако могућо; јвр ако би то хтелп држава и друштво, моразп оиоа мп себе жрхвовахп, а саможртвоваље од државе п друштва може се ието толпко захтевати, колпко самоубиство од свог полпхпчког иротпвнпка.

Али опет на другој страни данашња држава п друштБО мбрају све впше сузбијати своје пнтересе' иидеје и оне се запета сузбпјају са јачењем еоцпјали ша,

Свакако .се на овсш путу радничке емандппацпје дилазп до безброј најразлпчшхјххх мера. које предсхавiujy схадпју лаганог прелаза од данашњег друшхвеног уређења ка другоме. Да лд се хо догађа, ja у тол погледу нисам добар пророк, да бпх могао казатп. Zsloгао бих указахп на многа зла, која бп се мање впше мигда охклонпхи. Да лп ће власхп, које су данас зхеридавне, прпстухххххи тсше охклањању, ja не знам н охворено да кажем, ja у хо нп најмање не верујел. Развихак ће тако тећп, да he једнога дана та огро.мна маса на један пли друш начпн пршхоратп мањшху да видп рачуна п о њенпм ххнтересгоха.

Алп шха хоће ова огромна маса ? Она хсгћег хо да свима људпма без пзузехка прпхадну сва осоојења, која je наша кулхура у толпком изобпљу схворххла и дала човечансхву. Соцпјаллзам са својпм заххевима не са.мо да се мора већ хх може остварпти, Јср још данас, располажући массш културнпх сре,; става сваке врсхе а под културним средствххма разумем средства за рад може.мо на органпзован, епстематски начпн ххрхшенитп на цео друштвени рад наше духовне п хелеене радне енаге са свххма велнчанственгш п савршенп.м одакшпцамд које нам пружа наука и теххшка, а које смо ми данас. поглавтхто прлхмонплхх на релахпвно веома узан круг радпностп, на