Đubre i đubrenje

35

Овде ћемо још коју да кажемо о грађењу доброг, а ипак не раскошног ђубришта, које he одговарати нашим материјалним и економним средствима, а првенствено и нашим стварним потребама, јер се ова поука пише за наше пољопривреднике у опште, а не само за поједине, имућније, који би се, може бити, и приволели, да некакво боље, „модерније“ ђубриште направе. Познавајући доста добро наше прилике и наше пољопривреднике у томе погледу, ја hy се и овде придржавати свога ваздашњег принципа: јевтино, и добро и иелисходно. Дакле, да пређемо на ствар. Као што је још у почетку овога одељка речено: први је услов при грађењу доброг ђубришта, да пдд буде непропустљив, да се осока не губи, да се не упија у земљу, него да се примора, да се на који год начин слива и прикупља у неки суд, или нарочито саграђену рупу. То се може учинити најпростије на тај начин, да се под за један метар дубоко ископа и за lo до 20 сантиметара попуни белом умом, лепо изједначи и поравни, па онда и доле и оа стране добро набије, да се осока не може ни са стране у земљу упијати. Добро набијена ума влагу не пропушта. Ко има средстава, може пбд и стране ђубришта поставити тесаним каменом, плочама, или добро печеним опекама (цигљама) и залити цементом, што је, разуме се, и боље и трајније. Место, које је најмање изложено суицу, најбоље је за ђубриште. Али, где место није мало