Đul-Marikina Prikažnja

101

сумпор; а јурнек сп је за прсти п пете узела од онуја стрпнка - Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчпки нашаранп девојчикп, а око ногу гугучики. Грабимо и радујемо се што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј да га причестимо: мнло не што ће си је од Благовес’ и он баш крпсјанпн... Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим. Сас трепке се беше Фрљило на татка му. Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабпне му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактпцу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче, 19 а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје; две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче 20 како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен, 21 иод гуску тртка да ни га не урочу... Задевају га онеја жеие, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше. На татка се Фрљпло кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко. Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело. Узела та

19 Мало пуце. 20 Ћинђуха што гатити од урока. 21 Некаква црна смола, опет од урока.