Đul-Marikina Prikažnja

102

га задева боба - Паотасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак прпказа што је татко зборпја п како је наодија прпготке на бећарп к’д су ме мене тражплн. Све гу каза, п за модроокастп, и за ћосавп, п за малечки, тике ете ти га отутке татко. Остаји јеменпје пред ћошку, и уоди, а ми свп на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: В Ш’ чиниш, аџпјо?" Он на њи : „Сполај на Господа!" такој нп беше адет. Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: „Дедпн Краљевић Марко! Што ми работи деднн јунак, дедино мушко? зборп, ће® му је што је мушко. „Сотпраћ ће сп је, впка, јунак како Краљевић Марко. Пе ли дедино мушко ? Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, впка, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, впка, дедин, дпгнеш сас Нпшлпје спротпв овпја зулумћарн; па ће си дојде Србија; па ће сп је Ниш како што сп је бпја ппшпн, еееј к’д беше цар-Д} 7 шан; па ће си на цркву звона бију... А, туго! Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бпју, па ако ћу једнаг да умрем. За ништо ти, бре моје унученце, бре дедпно кученце, несам жудан, шт за ручање, ни за ппјење,