Dositej Obradović u Hopovu

6 Доситеј Обрадовић у Хопову.

"рада једним махом још јачом силом провали стара страст. На месец дана после онога разговора дође из Срема у Темишвар један калфа калпагџија, по имену Тодор, и стане у радњу која је била баш пореддућана Димитријева мајстора Тодор је причао, како у Фрушкој Гори има много манастира и калуђера. па азк п пећина, како тамо има пустињак коме издалека долазе људи, да им чини чудеса, и како нема дана кад он не учини по које чудо.

Више није требало. Маштаније запаљива младића, тек овлаш претрпане пухором екорашњег практичног живота, плануше наново. Снови о светитељству

опет оживеше. По искреном признању Доситејеву, |

било је у овом новом узбуђењу и самољубља, које му је шушкало каткад у уши, да му мука неће залуду остати, него, кад се посвети, да ће чинити чудеса. 'Тодорово претеривање му је ишло у рачун. Тодор је нада све манастире хвалио Хопово. То је, вели, други рај на земљи.

Све је ово Димитрије Обрадовић чуо у суботу. У недељу ујутру већ се отиснуо у свет у Фрушку Тору, и то баш у Хопово. Пратио гаје његов верни друг и сељак Ника Шутин који је био момак код. истога мајстора.

„Шта је човек, кад га каква страст преузме. кад какво мечтаније ума ужеже му мозак, подбуни срце и учини, да сва крв у њему узаври!...... Тај дан као да су ми ноге крилате биле...“ Овако се изражава касније о овим значајним тренутцима сам Доситеј. Наиван занос је свом снагом обузео детињасти, недозрели дух, који је без критике примао све фантастичне приче у легендама

Улази, дакле, у Хопово с неодољивом жудњом да се посвети. И он је у манастиру пошао стопама хероја монашких легенада, и неко време је истрајно ходио тим тешким путем. И онда опет наста У њему чудан обрт. Није прошло више од три 10 дине и неколико месеци, а он бежи из Хопова,